Braćo i sestre u islamu! Današnju hutbu sam naslovio sa "Naše ophođenje", u želji da upozorim sebe i vas na određene propuste koje činimo na tom planu, a da možda nismo ni svjesni o koliko opasnim grijesima se radi.
U 12. ajetu Sure Hudžurat, stoji:
" O vjernici, klonite se mnogih sumnjičenja, neka sumnjičenja su, zaista grijeh. I ne uhodite jedni druge i ne ogovarajte jedni druge! Zar bi nekom od vas bilo drago da jede meso umrlog brata svoga, - a vama je to odvratno -, zato se bojte Allaha! Allah zaista prima pokajanje i samilostan je. " (Suretu-l-Hudžurat: 12)
Allah dž.š. od nas traži da se klonimo mnogih sumnji jer su neke od njih grijeh, a svaka sumnja bez osnova je veliki grijeh. Potom nam Gospodar svjetova zabranjuje dvije stvari: da uhodimo jedni druge i da ogovaramo jedni druge, te ovo drugo poredi sa jedenjem mesa mrtvoga brata. Kome to od nas nije odvratno da pomislimo, a kamoli da jedemo meso svoga mrtvog brata, a priznaćemo da su često naši stomaci puni, tog istog mesa usljed ogovaranja koje je postalo naša preokupacija. Allah dž.š. ogovaranje nekoga od vjernika poredi sa jedenjem mesa našeg mrtvog brata, iz razloga što u odsutnosti ogovaramo drugog muslimana, ne pružajući mu priliku da se brani ili ospori neke od naših navoda. Takvo djelo se smatra jednom vrstom kukavičluka. Koliko smo puta jedni pred drugima lijepo govorili, da bi za samo par minuta, kada se poselamimo, jedni na druge kazali ono što bi moglo i more zatrovati, svojim smradom. Zato Poslanik s.a.v.s. govori ashabima, kada su čuli smrad koji je dopirao do njih, da se čuje smrad ogovaranja, jer munafici ogovaraju vjernike. Međutim, mi živimo u jednoj potpuno kontaminiranoj sredini, tako da više nikakav miris ne raspoznajemo, pa ni smrad ogovaranja. Allah dž.š. nam na kraju ajeta naređuje takvaluk, jer On prima pokajanje i On je Milostiv.
Zašto se ne urazumimo i ne shvatimo da oni koji: ogovaraju, prenose tuđe riječi, špijuniraju, lažu i slično, nanose štetu svima i da se u suštini radi o osobama na koje se ne možemo osloniti, bez obzira što nam nekada biva laskavo to što od njih slušamao o mahanama drugih. U isto vrijeme bi trebali biti svjesni da oni koji ogovaraju druge, imaju sklonosti da to učine i u odnosu na nas, kada im se za to pruži prva prilika.
Definiciju gibeta (ogovaranja) nam daje naš Poslanik s.a.v.s.:
Prenosi Ebu Hurejre r.a. da je Poslanika s.a.v.s. rekao: "Znate li šta je to gibet?" Rekoše (ashabi): "Allah i Poslanik s.a.v.s. najbolje znaju!" Reče: "Da spomeneš svoga brata sa onim što njemu nije drago!" Rekoše: "A ako je ono što govorimo pri našem bratu (tj. ako je istina to što pričamo)?" Reče: "Ako je pri njemu ono što govoriš (ako pričaš istinu), ogovaraš ga, a ako nije (ako o njemu iznosiš laži) onda ga potvaraš!" (Muslim)
Poslanik s.a.v.s. u hadisu koji prenosi Ebu Hurejre r.a., kaže:
Prenosi Ebu Hurejre r.a., da je Poslanik s.a.v.s. rekao: "Ne zavidite jedni drugima, ne nadmećite se (prilokom licitacija), ne mrzite jedni druge, ne okrećite jedni drugima leđa i neka niko od vas ne ugrožava drugoga prilikom prodaje! Budite Allahovi robovi, braća! Musliman je muslimanu brat; ne čini mu nasilje, ne prezire ga i ne izdaje ga. Takvaluk (bogobojaznost) je ovdje (pa je pokazao na svoje grudi tri puta). Dovoljno je čovjeku zla da ponizi svoga brata muslimana. Svaki musliman je drugom muslimanu svet: njegova krv, imetak i čast!" (Muslim)
Poslanik s.a.v.s. u prethodnom hadisu podučava svoje ashabe, a samim time i ummet, da se klonu svega onoga što je po islamskim propisima zabranjeno, te da dobro paze da međusobne relacije među vjernicima budu takve da obezbijede povjerenje i sigurnost za svakog vjernika, jer su muslimani jedni drugima braća. Poticaj za takav pošten odnos je samo srce, jer takvaluk se nalazi u ljudskoj nutrini. Na kraju hadisa Muhammed s.a.v.s. govori da su muslimani jedni prema drugima sveti, te da moraju čuvati: krv, imetak i čast, jedni drugih. Gdje smo mi u odnosu na citirani hadis i šta je kod nas sveto kod drugih muslimana?
Zanimljiv je slučaj, koji se veže za Zejda ibn Sabita r.a., koji je jednoga dana govorio ashabima (Ehlis-Safa) šta je čuo od Poslanika s.a.v.s., pa mu predložiše, da ode kod Muhammeda s.a.v.s. i zatraži malo mesa. Kada je Zejd otišao, jedni drugima su kazali: "Šta on nama priča, kada smo i mi u prilici da slušamo Poslanika s.a.v.s.? Uistinu, on pretjeruje!" Kada je Zejd zatražio od Poslanika s.a.v.s. da toj grupi ashaba pošalje malo mesa, on reče: "Šta će im meso, kada su ga sada jeli?" Zejd dolazi kod njih i prenosi im riječi Poslanika s.a.v.s., a oni začuđeni kažu, da već danima meso nisu vidjeli, a kamoli okusili. Potom oni odlaze kod Poslanika s.a.v.s., pa im on kaže: "Uistinu ste vi malo prije jeli meso vašeg brata Zejda i na vašim zubima se vide tragovi toga!" Zatim su iz svojih utroba povratili krv!"
Po riječima Muhammeda s.a.v.s., doći će vrijeme u kojem će na muslimane navaliti bolesti prošlih naroda:
Prenosi Zubejr ibn Avvam, da je Poslanik s.a.v.s. rekao: "Na vas je navalila bolest prošlih naroda: zavidnost i mržnja. Ona je ta koja brije, ne kažem da brije dlake, nego brije vjeru. Tako mi Onoga u čijoj Ruci je moj život, nećete ući u džennet dok ne budete vjerovali, a nećete vjerovati dok se ne budete međusobno voljeli. Zar ne želite da vam kažem kako ćete to postići: Širite selam međusobno!" (Tirmizija)
Naredni slučaj, vezan za jednoga od ashaba Poslanika s.a.v.s., je vrlo poučan za sve nas:
Prenosi Enes ibn Malik r.a.: "Sjedili smo kod Poslanika s.a.v.s., kada je rekao: "Sada će se pojaviti jedan čovjek od stanovnika dženneta, pa se pojavio jedan ensarija čija brada je bila mokra od abdesta, a u lijevoj ruci je nosio nanule. Poslanik s.a.v.s. je ponovio isto i narednoga dana, pa se pojavio isti čovjek kao i prvi put, pa kada je došao treći dan Poslanik s.a.v.s. je rekao ono što je rekao prethodna dva dana, pa se pojavio isti čovjek. Kada je Poslanik s.a.v.s. otišao, za ensarijom je krenuo Abdullah ibn Omer r.a., govoreći mu: "Moj babo se na mene naljutio pa sam se zakleo da neću u kuću ući tri dana, pa ako mi dozvoljavaš da se sklonim kod tebe, dok to ne prođe. Ensarija to prihvati, te je Abdullah ostao kod njega tri noći, ali nije vidio nikakav poseban ibadet, u smislu obavljanja nafila. Kada bi se probudio iz sna, samo bi spomenuo Allahovo ime i prekrenuo bi se na drugu stranu i tako bi spavao sve do sabaha. Abdullah od njega nije čuo ružna govora. Nakon tri dana Abdulah mu reče da njegov babo nije ljut na njega, već je zbog toga što je čuo Poslanika s.a.v.s. kako je tri dana uzastopno ponavljao isto, a potom bi se on pojavljivao, odlučio da vidi šta to on čini od ibadeta i dobra, da bi i on to činio, ali nije ništa posebno uočio. Ensarija odgovara: "To što si vidio, to je to." Pa kada je krenuo Abdullah, reče mu: "Ali u meni nema podlosti niti prema jednom muslimanu, niti zavidim nekome od ljudi kome je Allah dao dobro!" Pa je Abdullah rekao: "To je pravi razlog!" (Buharija, Muslim i Nesaija)
Molim Allaha dž.š. da bude na pomoći našoj braći u: Palestini, Čečeniji i Kašmiru i da im da skoru pobjedu, da nam pomogne da sačuvamo svjetlo islama, da nam bude milostiv na Sudnjem danu i da nas uvede u džennet!
We-s-selamu 'alejkum we rahmetullah!
Sarajevo: 19. ša'ban 1423.h. / 25. oktobar 2002. g.
Hutba: Džamije "Kralj Fahd"
Hatib: Nezim Halilović - Muderris
U 12. ajetu Sure Hudžurat, stoji:
" O vjernici, klonite se mnogih sumnjičenja, neka sumnjičenja su, zaista grijeh. I ne uhodite jedni druge i ne ogovarajte jedni druge! Zar bi nekom od vas bilo drago da jede meso umrlog brata svoga, - a vama je to odvratno -, zato se bojte Allaha! Allah zaista prima pokajanje i samilostan je. " (Suretu-l-Hudžurat: 12)
Allah dž.š. od nas traži da se klonimo mnogih sumnji jer su neke od njih grijeh, a svaka sumnja bez osnova je veliki grijeh. Potom nam Gospodar svjetova zabranjuje dvije stvari: da uhodimo jedni druge i da ogovaramo jedni druge, te ovo drugo poredi sa jedenjem mesa mrtvoga brata. Kome to od nas nije odvratno da pomislimo, a kamoli da jedemo meso svoga mrtvog brata, a priznaćemo da su često naši stomaci puni, tog istog mesa usljed ogovaranja koje je postalo naša preokupacija. Allah dž.š. ogovaranje nekoga od vjernika poredi sa jedenjem mesa našeg mrtvog brata, iz razloga što u odsutnosti ogovaramo drugog muslimana, ne pružajući mu priliku da se brani ili ospori neke od naših navoda. Takvo djelo se smatra jednom vrstom kukavičluka. Koliko smo puta jedni pred drugima lijepo govorili, da bi za samo par minuta, kada se poselamimo, jedni na druge kazali ono što bi moglo i more zatrovati, svojim smradom. Zato Poslanik s.a.v.s. govori ashabima, kada su čuli smrad koji je dopirao do njih, da se čuje smrad ogovaranja, jer munafici ogovaraju vjernike. Međutim, mi živimo u jednoj potpuno kontaminiranoj sredini, tako da više nikakav miris ne raspoznajemo, pa ni smrad ogovaranja. Allah dž.š. nam na kraju ajeta naređuje takvaluk, jer On prima pokajanje i On je Milostiv.
Zašto se ne urazumimo i ne shvatimo da oni koji: ogovaraju, prenose tuđe riječi, špijuniraju, lažu i slično, nanose štetu svima i da se u suštini radi o osobama na koje se ne možemo osloniti, bez obzira što nam nekada biva laskavo to što od njih slušamao o mahanama drugih. U isto vrijeme bi trebali biti svjesni da oni koji ogovaraju druge, imaju sklonosti da to učine i u odnosu na nas, kada im se za to pruži prva prilika.
Definiciju gibeta (ogovaranja) nam daje naš Poslanik s.a.v.s.:
Prenosi Ebu Hurejre r.a. da je Poslanika s.a.v.s. rekao: "Znate li šta je to gibet?" Rekoše (ashabi): "Allah i Poslanik s.a.v.s. najbolje znaju!" Reče: "Da spomeneš svoga brata sa onim što njemu nije drago!" Rekoše: "A ako je ono što govorimo pri našem bratu (tj. ako je istina to što pričamo)?" Reče: "Ako je pri njemu ono što govoriš (ako pričaš istinu), ogovaraš ga, a ako nije (ako o njemu iznosiš laži) onda ga potvaraš!" (Muslim)
Poslanik s.a.v.s. u hadisu koji prenosi Ebu Hurejre r.a., kaže:
Prenosi Ebu Hurejre r.a., da je Poslanik s.a.v.s. rekao: "Ne zavidite jedni drugima, ne nadmećite se (prilokom licitacija), ne mrzite jedni druge, ne okrećite jedni drugima leđa i neka niko od vas ne ugrožava drugoga prilikom prodaje! Budite Allahovi robovi, braća! Musliman je muslimanu brat; ne čini mu nasilje, ne prezire ga i ne izdaje ga. Takvaluk (bogobojaznost) je ovdje (pa je pokazao na svoje grudi tri puta). Dovoljno je čovjeku zla da ponizi svoga brata muslimana. Svaki musliman je drugom muslimanu svet: njegova krv, imetak i čast!" (Muslim)
Poslanik s.a.v.s. u prethodnom hadisu podučava svoje ashabe, a samim time i ummet, da se klonu svega onoga što je po islamskim propisima zabranjeno, te da dobro paze da međusobne relacije među vjernicima budu takve da obezbijede povjerenje i sigurnost za svakog vjernika, jer su muslimani jedni drugima braća. Poticaj za takav pošten odnos je samo srce, jer takvaluk se nalazi u ljudskoj nutrini. Na kraju hadisa Muhammed s.a.v.s. govori da su muslimani jedni prema drugima sveti, te da moraju čuvati: krv, imetak i čast, jedni drugih. Gdje smo mi u odnosu na citirani hadis i šta je kod nas sveto kod drugih muslimana?
Zanimljiv je slučaj, koji se veže za Zejda ibn Sabita r.a., koji je jednoga dana govorio ashabima (Ehlis-Safa) šta je čuo od Poslanika s.a.v.s., pa mu predložiše, da ode kod Muhammeda s.a.v.s. i zatraži malo mesa. Kada je Zejd otišao, jedni drugima su kazali: "Šta on nama priča, kada smo i mi u prilici da slušamo Poslanika s.a.v.s.? Uistinu, on pretjeruje!" Kada je Zejd zatražio od Poslanika s.a.v.s. da toj grupi ashaba pošalje malo mesa, on reče: "Šta će im meso, kada su ga sada jeli?" Zejd dolazi kod njih i prenosi im riječi Poslanika s.a.v.s., a oni začuđeni kažu, da već danima meso nisu vidjeli, a kamoli okusili. Potom oni odlaze kod Poslanika s.a.v.s., pa im on kaže: "Uistinu ste vi malo prije jeli meso vašeg brata Zejda i na vašim zubima se vide tragovi toga!" Zatim su iz svojih utroba povratili krv!"
Po riječima Muhammeda s.a.v.s., doći će vrijeme u kojem će na muslimane navaliti bolesti prošlih naroda:
Prenosi Zubejr ibn Avvam, da je Poslanik s.a.v.s. rekao: "Na vas je navalila bolest prošlih naroda: zavidnost i mržnja. Ona je ta koja brije, ne kažem da brije dlake, nego brije vjeru. Tako mi Onoga u čijoj Ruci je moj život, nećete ući u džennet dok ne budete vjerovali, a nećete vjerovati dok se ne budete međusobno voljeli. Zar ne želite da vam kažem kako ćete to postići: Širite selam međusobno!" (Tirmizija)
Naredni slučaj, vezan za jednoga od ashaba Poslanika s.a.v.s., je vrlo poučan za sve nas:
Prenosi Enes ibn Malik r.a.: "Sjedili smo kod Poslanika s.a.v.s., kada je rekao: "Sada će se pojaviti jedan čovjek od stanovnika dženneta, pa se pojavio jedan ensarija čija brada je bila mokra od abdesta, a u lijevoj ruci je nosio nanule. Poslanik s.a.v.s. je ponovio isto i narednoga dana, pa se pojavio isti čovjek kao i prvi put, pa kada je došao treći dan Poslanik s.a.v.s. je rekao ono što je rekao prethodna dva dana, pa se pojavio isti čovjek. Kada je Poslanik s.a.v.s. otišao, za ensarijom je krenuo Abdullah ibn Omer r.a., govoreći mu: "Moj babo se na mene naljutio pa sam se zakleo da neću u kuću ući tri dana, pa ako mi dozvoljavaš da se sklonim kod tebe, dok to ne prođe. Ensarija to prihvati, te je Abdullah ostao kod njega tri noći, ali nije vidio nikakav poseban ibadet, u smislu obavljanja nafila. Kada bi se probudio iz sna, samo bi spomenuo Allahovo ime i prekrenuo bi se na drugu stranu i tako bi spavao sve do sabaha. Abdullah od njega nije čuo ružna govora. Nakon tri dana Abdulah mu reče da njegov babo nije ljut na njega, već je zbog toga što je čuo Poslanika s.a.v.s. kako je tri dana uzastopno ponavljao isto, a potom bi se on pojavljivao, odlučio da vidi šta to on čini od ibadeta i dobra, da bi i on to činio, ali nije ništa posebno uočio. Ensarija odgovara: "To što si vidio, to je to." Pa kada je krenuo Abdullah, reče mu: "Ali u meni nema podlosti niti prema jednom muslimanu, niti zavidim nekome od ljudi kome je Allah dao dobro!" Pa je Abdullah rekao: "To je pravi razlog!" (Buharija, Muslim i Nesaija)
Molim Allaha dž.š. da bude na pomoći našoj braći u: Palestini, Čečeniji i Kašmiru i da im da skoru pobjedu, da nam pomogne da sačuvamo svjetlo islama, da nam bude milostiv na Sudnjem danu i da nas uvede u džennet!
We-s-selamu 'alejkum we rahmetullah!
Sarajevo: 19. ša'ban 1423.h. / 25. oktobar 2002. g.
Hutba: Džamije "Kralj Fahd"
Hatib: Nezim Halilović - Muderris
