UMJERENOST U IBADETU - IZBOR HADISA

Allah, džellešanuhu, kaže: «Allah nikoga ne opterećuje preko mogućnosti njegovih. U njegovu korist je dobro koje učini, a na njegovu štetu zlo koje uradi.»11

Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Zaista je vjera lagahna, bez tegoba, ko god u vjeri navaljuje s dodacima, vjera ga savlada. Zato se držite umjerenosti (sredine), a ako neko od vas ne bude u stanju neki posao obaviti u potpunosti, neka ga bar približno obavi. Budite radosni, i pomažite se jutrom, krajem dana i jednim dijelom noći.» U jednom drugom rivajetu ovog hadisa stoji: «Budite umjereni, budite umjereni, činite ibadet jutrom i večeri i krajem noći, postići ćete ciljeve.» 12

Prenosi se od Džabira ibn Semure, r.a., da je rekao: «Klanjao sam sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, pa je i u namazu i u hutbi bio umjeren.»13

Ovdje nas Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, poziva na umjerenost u ibadetu - da se držimo srednjeg puta. To nam Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pokazuje svojim ličnim primjerom.

1.1. Djela koja vode u Džennet

Prenosi se od Ebu Hurejre, r.a., da je neki beduin rekao: «Allahov Poslaniče! Uputi me na djelo koje će me, ako ga se budem pridržavao, uvesti u Džennet.» Poslanik mu reče: «Robuj Allahu i ne pridružuj mu ništa i redovno obavljaj propisane namaze i udjeljuj obavezni zekat i posti ramazan.» Tada beduin reče: «Tako mi Onoga Koji te je poslao s Istinom, neću tome ništa dodavati, a ni oduzimati.» Kada je otišao, Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: «Koga raduje da vidi stanovnika Dženneta, neka pogleda u ovog čovjeka.»14

Ibni Omer, r.a., kaže da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Islam se temelji na pet (principa): očitovanju (s vjerovanjem) da nema drugog boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov Poslanik, obavljanju namaza, davanju zekata, obavljanju hadždža i postu ramazana.»15

Ebu Hurejre i Ebu Seid su rekli: «Jednog dana obratio nam se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: ”Tako mi Onoga u čijoj je ruci moj život”. Ponovivši to tri puta, a potom je počeo plakati, pa smo i mi svi počeli plakati, ne znajući zbog čega se zakleo. Potom je podigao glavu, a na licu mu se vidjela radost. To nam je bilo draže od crvenih deva. Rekao je: ”Svako ko bude klanjao pet namaza, postio ramazan, davao zekat i klonio se sedam velikih grijeha, otvorit će mu se sva džennetska vrata i reći će mu se da uđe (u Džennet) u miru”.»16

Ebu Hurejre, r.a., prenosi da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao : «Islam je da obožavaš Allaha i da Mu ne činiš širk, da klanjaš namaz, daješ zekat, postiš ramazan, obaviš hadždž, naređuješ dobro i odvraćaš od zla i da nazivaš selam svojoj porodici. Pa ko ostavi nešto od toga, ostavio je dio Islama, a ko ostavi dio Islama, kao da je okrenuo leđa Islamu.»17

Na osnovu ovih hadisa saznajemo minimum djela koja moramo raditi da bi zaslužili Allahovu, džellešanuhu, milost i ušli u Džennet. Tu Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, spominje vjerovanje u Allaha, džellešanuhu, i izvršavanje islamskih šarta bez ikakvog dodavanja ili oduzimanja.

1.2. Zabrana pretjerivanja u ibadetu

Enes ibn Malik, r.a., kaže: «Kod Vjerovjesnikovih, sallallahu alejhi ve sellem, supruga došla su trojica ljudi i pitali o ibadetu Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem. Kada su obaviješteni, učinio im se (njihov ibadet) nedovoljnim, pa su rekli: ”Gdje smo mi u odnosu na Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, kome su oprošteni i prošli i budući grijesi?!” Tada je jedan od njih rekao: ”Što se mene tiče, ja ću, zaista, stalno noću klanjati.” Drugi je rekao: ”Ja ću stalno postiti i neću prekidati.” Treći je rekao: ”Ja ću se od žena ustegnuti i neću se nikada ženiti.” Potom je došao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: ”Vi ste ti koji ste rekli tako i tako? Allaha mi, ja sam pokorniji Allahu i pobožniji od vas, ali ja i postim i jedem, i klanjam i spavam, i ženim se. Zato, onaj ko ne slijedi moj sunnet (način život), nije moj”.»18

Enes ibn Malik, r.a., kaže: «Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je ušao (u džamiju) i zatekao uže razvučeno između dva stupa.» ”Kakvo je to uže?”, upitao je. ”Ovo je uže za Zejnebu”, odgovoriše ashabi. ”Kada se umori, uhvati se (nasloni se ) za njega.” ”Ne! Odriješite ga! Svaki od vas neka klanja dok ima snage, a kad se umori, neka sjedne”, reče Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem.»19

Ebu Seid, r.a., kaže da je čuo Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao: «Ne spajajte post! Kada neko od vas hoće da spoji post dana i noći, neka ga spoji do sehura.»20

Ebu Hurejre, r.a., priča: «Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je zabranio da se često posti dan iza dana, pa mu je jedan od muslimana rekao: ”Allahov Poslaniče, pa ti spajaš post!” ”A ko je od vas kao ja? Moj me Stvoritelj hrani i napaja noću”, reče on. I budući da oni nisu htjeli prestati sa spajanjem posta, i on je postio s njima neprekidno dva dana. Potom su ugledali mlađak i on im je rekao: ”Da se mlađak još nije pojavio, ja bih vam povećao post (kao kaznu što se niste htjeli sustegnuti od spajanja posta).” A u drugoj predaji od njega stoji da je rekao: ”Opterećujte se samo onoliko koliko možete podnijeti”.»21

Aiša, r.a., pripovijeda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jedne prilike ušao u njenu kuću i kod nje zatekao jednu ženu, te je upitao: «Ko je ova žena?» Ona mu je na to odgovorila: «Ovo je jedna žena koja je došla da mi priča o tome kako puno klanja dobrovoljni namaz.» On tada reče: «Neka svako od vas obavlja nafilu onoliko koliko je u stanju (da ustraje u njoj). Tako mi Allaha, Allahu neće dosaditi dok vama samima ne dosadi, a Allahu je najdraža ona pobožnost u kojoj čovjek ustraje.»22

Ibn Mes'ud, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Propali i stradali su cjepidlake!» (oni koji bez razloga sebi i drugima otežavaju poslove i ibadete). Rekao je to tri puta.23

Aiša, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Ako se nekome od vas zadrijema za vrijeme (nafile) namaza, neka odspava dok ga drijem ne prođe. Jer, uistinu, taj nije siguran da neće umjesto traženja oprosta sam sebe grditi. (Ne znajući šta govori zbog nesanice).»24

Ebu Džuhajfe Vehb ibn Abdullah, r.a., pripovijeda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pobratio Selmana i Ebu Derdaa, r.a., pa je Selman posjetio Ebu Derdaa i vidio njegovu ženu neurednu (ružno odjevenu i nesređenu), te joj je rekao: «Što si takva?» Ona mu odgovori: «Tvoj brat Ebu Derda nema nikakve želje za dunjalukom!» Zatim dođe Ebu Derda, noseći mu hranu i reče: «Ti jedi, a ja postim.» On mu na to odgovori: «Ja neću jesti sve dok i ti ne budeš jeo sa mnom», pa su obojica jeli. Kada je došla noć, Ebu Derda je htio klanjati(nafilu), pa mu je Selman rekao: «Spavaj!», te je on legao spavati, zatim, nakon kraćeg vremena, ustao je, a Selman mu ponovo reče: «Spavaj!» Kada je došla zadnja trećina noći, Selman mu reče: «Sada ustani na namaz», pa su zajedno klanjali, a nakon toga mu Selman reče: «Ti, uistinu, imaš obaveze prema svome Gospodaru, prema samome sebi i prema svojoj ženi i djeci. Zato prema svakome od njih izvršavaj svoje obaveze, nikoga ne zapostavljajući.» Ebu Derda je sutradan otišao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i to mu ispričao, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu kaza: «Selman je istinu rekao.» (On je u pravu).25

Ibn Abbas, r.a., pripovijeda: «Dok nam je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, držao hutbu ugledao je jednog čovjeka kako stoji, pa je upitao za njega, a prisutni mu odgovoriše: ”To je Ebu Israil, zavjetovao se da će stajati na suncu i da neće nikako sjesti niti će se skloniti u hlad, niti će govoriti, a da će postiti!” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ”Naredite mu da govori, da se sklanja u hladovinu, da sjedi, a i da dopuni svoj post”!»26

Ibn Abbas, r.a., kaže da je ajet ”… Nemoj preglasno u namazu učiti…” bio objavljen u Mekki, dok je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tajno pozivao u Islam. Kada bi klanjao sa svojim ashabima, on bi učeći Kur'an znao povisiti glas, pa kad bi ga mnogobošci čuli, psovali bi i Kur'an i Onoga koji ga je objavio, kao i onoga koji ga je donio. Zato je Allah Uzvišeni rekao Svome Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem,… Nemoj preglasno u namazu učiti…, pa da te mnogobošci čuju i Kur'an psuju, ali … nemoj ni posve nečujan u njemu biti …, pa da ga ashabi nikako ne čuju, … već nekako između toga sredinu nađi.27

Prenosi se od Ebu Mes'uda el-Ensarija, r.a., da je govorio: «Došao je neki čovjek Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i potužio mu se riječima: ”Ja ne prisustvujem sabah-namazu zbog imama koji odugovlači u namazu”.» Ebu Mesud, r.a., dalje kaže: «Nikad ranije nisam vidio Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ljućeg nego tada. Rekao je: ”O ljudi, među vama, zaista, ima onih koji džemat razgone; onaj koji predvodi džemat neka ne odugovlači namaz, jer iza sebe ima starih i slabih osoba, te onih koji imaju neku potrebu”!»28

Umjerenost je vrlina koja prati vjernika u svakom njegovom postupku, tokom cijelog života.Vjernik ne smije pretjerivati ni u ibadetu, odnosno mora nastojati izvršavati svoje obaveze prema svima, nikoga ne zapostavljati. U ibadetu ne treba pretjerivati, ali treba ustrajan biti.

1.3. Neizvršavanje islamskih šarta

Od Džabira, r.a., prenosi se slijedeće: «Slušao sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kad je govorio: ”Između čovjeka i višeboštva i nevjerstva stoji napuštanje namaza”.»29

Burejda, r.a., veli: «Čuo sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: ”Ugovor koji razlikuje nas i nevjernike jeste namaz, pa ko ga ostavi, učinio je nevjerstvo”.»30

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: «Ko namjerno ostavi propisan namaz, taj je prekinuo svoju vezu sa Allahom, džellešanuhu, i njegovim Poslanikom.»31

Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: «Ko bude čuvao svoj namaz, on će mu biti svjetlo, dokaz i spas na Sudnjem danu, a ko ga ne bude čuvao, neće mu biti svjetlo, niti dokaz, niti spas na Sudnjem danu, nego će na Sudnjem danu biti skupa sa Faraonom, Karunom, Hamanom i Ubejj ibn Halefom.»32

Ibni Abbas, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Tri su petlje i temelja vjere na kojima se zasniva Islam. Ko napusti jednu od tih stvari, postaje time kafir (nevjernik): svjedočenje da nema drugog boga osim Allaha, klanjanje propisanih dnevnih namaza i postenje mjeseca ramazana.»33

Prenosi se od Ebu Hurejre, r.a., da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Ko bez razloga i olakšice koju je Allah propisao (bolest, putovanje i sl.) ne bude postio makar jedan dan od mjeseca ramazana, neće ga moći nadoknaditi, pa makar i čitav život neprekidno postio.»34

Bilježe Ibni Huzejme i Ibn Hibban u svojim Sahihima da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Dok sam ja spavao, došla su mi dvojica ljudi pa me uzela ispod pazuha i doveli me do jednog strmog i neprohodnog brda, pa su mi rekli: ”Penji se!” Ja sam im rekao da se ne mogu tu popeti. Njih dvojica mi rekoše da će mi pomoći. Kad sam se popeo i stigao na vrh brda, čuo sam teške jauke, pa sam ih upitao: ”Kakvi su ovo jauci?” Oni mi rekoše: ”To je kuknjava stanovnika Džehennema.” Pa su me dalje poveli i ugledao sam ljude obješene za tetive iznad peta (za noge), a iz usta im je tekla krv, pa sam upitao ko su ovi? Rekoše mi: „To su oni koji su iftarili (mrsili se) prije određenog vremena”.»35

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: «Tako mi Onoga u Čijoj ruci je moja duša, ko god od ljudi umre, a iza sebe ostavi ovaca, ili deva, ili krava od kojih nije davao zekat, ta stoka će doći Sudnjeg dana ogromne veličine i težine, pa će tog svog vlasnika gaziti sa svojim kopitama i bosti ga svojim rogovima. Ta stoka će po redu nailaziti gazeći preko svog vlasnika, pa kada svi pređu, onda počinju ispočetka i to će trajati sve dok se ne završi polaganje računa među ljudima.»36

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u drugom hadisu kaže: «Pokazana su mi trojica koji će prvi ući u Džennet i trojica koji će prvi ući u Džehennem. Prva trojica, koji će ući u Džennet su: šehid, rob koji lijepo izvršava svoje obaveze prema Allahu, džellešanuhu, i korektan je prema svome gospodaru i pošten i moralan siromah. A prva trojica, koji će ući u Džehennem su: nepravedan vladar (pretpostavljeni), bogataš koji ne daje zekat od svoga imetka i ohol siromah.»37

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: «O skupino muhadžira, bit ćete iskušani sa pet stvari, a tražim od Allaha, džellešanuhu, da ih ne doživite:

- neće se nikada među ljudima pojaviti nemoral (zinaluk) koji će se javno činiti, a da se među njima ne prošire bolesti koje nisu bile poznate njihovim prethodnim generacijama,

- neće ljudi moći zakidati i varati pri vaganju i mjerenju, a da ih neće zadesiti glad, oskudica, kriza i nepravda njihovih vladara,

- neće ljudi prekinuti davati zekat na svoj imetak a da im neće biti uskraćena kiša s neba, a da nije stoke, ne bi nikako ni padala,

- neće ljudi prekršiti ugovora sa Allahom, džellešanuhu, i njegovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, a da Allah neće dati da nad njima zavlada strani neprijatelj koji će im oteti nešto od onoga što je bilo u njihovom posjedu,

- i kada god njihove vođe ne budu sudile po Allahovoj Knjizi i budu odabirali samo nešto od onoga što je Allah objavio, Allah će dati da među njima bude ubačen razdor i svađa.»38

Alija, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «O ljudi, Allah vam je propisao hadždž kao obaveznu dužnost za onoga ko je u mogućnosti da to učini, pa ko to ne izvrši, neka umre u kakvom god stanju hoće; ako hoće kao židov, kao kršćanin ili kao poklonik vatre. Taj neće dobiti ništa od moga šefa'ata (zauzimanja), niti će se moći napiti sa moga Havda (vrela) na Sudnjem danu. Iz ovog se izuzima onaj ko bude imao uzur (opravdanje) za nedolazak, kao što su bolest ili nepravedan vladar.»39

O neizvršavanju islamskih šarta Allah, džellešanuhu, između ostalog, kaže: «O vjernici, neka vas ne zabave vaši imeci i vaša djeca da ne spominjete Allaha! Koji to urade, na velikom su gubitku. Dijelite od onoga što smo vam dali, prije nego nekom od vas dođe smrt, pa (da ) onda rekne: Allahu moj, da mi hoćeš samo malo odgoditi (smrt), produžiti mi život, pa da dijelim (tj. da dajem zekat) i da budem od dobrih (tj. da obavim hadždž.)»40

U navedenim hadisima Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, nas upozorava na posljedice i kazne zbog neizvršavanja islamskih šarta. To predstavlja potpuni nemar i pretjerivanje u negativnom smijeru sa, kako smo vidjeli u hadisima, teškim i strašnim posljedicama. Neizvršavanje islamskih šarta se izjednačava sa nevjerovanjem. Danas je veoma malo onih koji pretjeruju u ibadetu, ali mnogo onih koji ne izvršavaju islamske šarte.

1.4. Umjerenost pri uzimanju abdesta

Allah, džellešanuhu, u Kur'anu je rekao: «O vjernici, kad hoćete da molitvu obavite, lica svoja i ruke svoje do iza lakata operite – a dio glava svojih potarite – i noge svoje do iza članaka…»41

Od Humrana, oslobođenog roba Osmana sina Affanova, r.a., pripovijeda se da je Osman, sin Affanov, r.a., zatražio vodu da abdesti. Oprao je šake do povrh članaka – triput, zatim je isprao usta, pa potom i nos – triput, poslije toga oprao je lice – triput, iza toga oprao je desnu pa potom lijevu ruku do povrh lakata – triput, zatim je potrao vlažnom rukom po glavi – jedanput i na kraju oprao je desnu pa lijevu nogu – triput. Potom je rakao: «Gledao sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako se na ovaj način abdesti», i dodao: «Ko se abdesti na ovaj način, a zatim obavi dva rekata (nafile) u punoj predanosti Allahu, bit će mu oprošteni prethodni mali grijesi.»42

Od Ebu Malika el-Eš'Arija, r.a., prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Čistoća je polovina vjerovanja…»43

Ebu Hurejre, r.a., veli da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Da se ne bojim da ću opteretiti svoj ummet, naredio bih im da uzmu abdest za svaki namaz i da pri svakom abdestu upotrijebe misvak.»44

Abdullah ibn Burejda, r.a., prenosi od svog oca da je rekao: «Jednog je jutra Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada je ustao, pozvao Bilala i upitao ga: ”Bilale, čime si me pretekao, pa si umalo ušao prije mene u Džennet? Jučer sam bio u Džennetu pa sam prepoznao zveckanje tvog hoda (obuće)”. Bilal je odgovorio: ”O Allahov Poslaniče, nikada nisam proučio ezan a da nisam klanjao dva rekata, i kad god sam izgubio abdest, ponovo sam ga obnovio.” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ”To je zbog toga”.»45

U ovom dijelu sam kroz hadise Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, naveo način i nagradu za uzimanje abdesta. Takoder, vidjeli smo, nastojanje da uvijek imamo abdest nije pretjerivanje, već pohvalno djelo za koje se, između ostalog, obećava Džennet.

1.5. Svakodnevno klanjanje dvanaest rekata nafile (sunneta)

Umm Habiba, r.a., Sufjanova kćerka veli: «Čula sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: ”Svakom muslimanu koji klanja dvanaest rekata dobrovoljnog namaza pored farza, Allah će sagraditi kuću u Džennetu”.»46

To su dva rekata sabahskog sunneta, šest rekata podnevskog sunneta, dva akšamskog i dva jacijskog sunneta.

1.6. Lagahnim hodom i bez žurbe ići na namaz

Od Ebu Katade se prenosi: «Taman kad smo se spremali stupiti na namaz s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, začu se nekakav metež i on nas u čudu zapita: ”Šta vam je?!” Rekoše mu: ”Požurismo radi namaza.” Poslanik im odgovori: ”Ne činite to! Ako ste krenuli radi namaza, prilazite smireno. Obavite dio na koji ste prispjeli, a nadoknadite dio na koji ste zakasnili”.»47

1.7. Umjerenost u oporuci

Prenosi se da je Sa'd ibn Ebu Vekkas, r.a., rekao: « Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, me posjetio prilikom Oproštajnog hadždža, kad sam bio tako bolestan da sam predosjećao smrt, pa ga upitah:- Božiji Poslaniče, vidiš dokle su me bolovi doveli, a ja imam imanje i samo jednu kćer kao nasljednika, mogu li podijeliti dvije trećine svog imetka? «Ne», reče on, a ja nastavih:- A mogu li polovinu? «Ne, nego samo trećinu, i trećina je mnogo. Da ostaviš bogate nasljednike, bolje ti je nego da ih ostaviš siromašne pa da prosjače od ljudi. Ti nećeš ništa potrošiti želeći Allahovo zadovoljstvo a da za to nećeš biti nagrađen, pa čak i za zalogaj kojim hraniš svoju suprugu», reče on.48

Od Ibn Abbasa, r.a., se prenosi da je rekao:- Trebalo bi da ljudi smanjuju oporuku sa trećine na četvrtinu jer je Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Trećina i to je mnogo.»49

U ovim hadisima Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, jasno i nedvosmisleno definira umjerenost u oporuci.
________________________________________________________________

autor: S.H. - ISLAMSKI PEDAGOŠKI FAKULTET U BIHAĆU, 2007. 

________________________________________________________________
 

11 Sura Bekare, ajet 286, str. 48.
12 Hadis bilježi Buhari. Pogledaj: Muhiddin En-Nevevi, Izbor hadisa iz Rijadu-s-salihina, Izbor prof.dr. Muhammed Mustafa El-E'zami, prevodioci: Fuad Sedić, Husein Omerspahić, Ibrahim Husić, Šukrija Ramić i Zuhdija Adilović, Izdavač Visoko saudijski komitet za pomoć BiH, Sarajevo 1996. godine, str. 41.
13 Hadis bilježi Muslim. Pogledaj: Hfz. Ebul-Feredž Zejnudin Abdurrahman ibn Ahmed es-Selami ibn Redžeb el-Hanbeli, Buđenje ambicija, preveo Husein Idris Adeni, Izdavač: Bookline d.o.o. El-Kelime, Sarajevo 2004. godine, str. 409.
14 Hadis bilježi Muslim. Pogledaj: navedeni izvor str. 327.

15 Muhammed ibn Ismail el-Buhari, Buharijina zbirka hadisa, sažetak, Abdullatif ez-Zubejdi, prijevod Mehmedalija Hadžić, Izdavač: IC El-Kalem, Sarajevo 2004. godine, str. 17.
16 Hadis bilježi Nesai. Pogledaj: Hfz. Abdul-Azim ibn Abdul-Kavijj el-Munziri, Et-tergibu vet-terthibu, Poticaji i upozorenja, sažetak Ibn Hadžer el-Askalani, preveo dr. Sulejman Topoljak, Izdavač: Bookline d.o.o. El-Kelime, Sarajevo 2004. godine, str. 48.

17 Hadis bilježi Hakim. Pogledaj, navedeni izvor, strana 48, 49.
18 Ez-Zubejdi, Buharijina zbirka hadisa, sažetak, str. 844.
19 Navedeni izvor, str. 265.
20 Navedeni izvor str. 409.
21 Ibid
22 Muttefekun alejhi. Pogledaj: Muhiddin En-Nevevi, Izbor hadisa iz Rijadu-s-salihina, str.40, 41.
23 Hadis bilježi Muslim. Pogledaj: Muhiddin En-Nevevi, Izbor hadisa iz Rijadu-s-salihina, str. 41.  

24 Muttefekun alejhi. Pogledaj: navedeni izvor, str. 42.
25 Hadis bilježi Buhari. Pogledaj: ibid
26 Hadis bilježi Buhari. Pogledaj. navedeni izvor, str. 43.

27 Ez –Zubejdi, Buharijina zbirka hadisa, sažetak, str. 808.
28 Ebu-l-Husejn Muslim ibn el-Hadždžadž, Muslimova zbirka hadisa, sažetak, hfz Abdul-Azim ibn Abdul-Kavijj el-Munziri, Prijevod Muhamed Mrahorović, Mustafa Prljača, Nurko Karaman, Jusuf Karaman i Aida Mujezin, Izdavač: IC El-Kalem, Sarajevo 2004. godine, str. 156.
29 Navedeni izvor, str. 111.
30 Hadis bilježe Ebu Davud, Nesai i Tirmizi. Pogledaj: Ibn Hadžer el-Askalani, Poticaji i upozorenja, str. 97.
31 Hadis bilježe Ahmed, Ibn Madždže, Bejheki i Taberani. Pogledaj: dr. Fuad Sedić, Veliki grijesi, Izdavač: Islamska pedagoška akademija u Bihaću, Bihać 2004. godine, str. 52.

32 Hadis bilježe Ahmed, Taberani i Ibn Hiban. Pogledaj: dr. Fuad Sedić, Veliki grijesi, str. 52.
33 Hadis bilježi Ebu Je'ala. Pogledaj: navedeni izvor, str. 56.
34 Hadis bilježi Buhari. Pogledaj: navedeni izvor, str. 56, 57.
35 Navedeni izvor, str. 57, 58.
36 Hadis bilježe Buhari, Muslim, Tirmizi i Ahmed. Pogledaj: navedeni izvor, str. 60. 

37 Hadis bilježe Ahmed, Ibn Huzejme, Ibn Hibban i Hakim. Pogledaj: dr. Fuad Sedić, Veliki grijesi, str. 61.
38 Hadis bilježe Ibn Madže, Hakim, i Bejheki. Pogledaj: navedeni izvor, str. 63.
39 Ez-Zevadžir 1/330. Pogledaj: navedeni izvor, str. 69.
40 Sura El – Munafikun, ajet 9 i 10, str. 554.

41 Sura El – Maida, ajet 6, str. 107.
42 El – Munziri, Muslimova zbirka hadisa, sažetak, str. 78.
43 Navedeni izvor, str. 74.
44 Hadis bilježi Ahmed. Pogledaj: Ibn Hadžer el-Askalani, Poticaji i upozorenja, sažetak, str. 39.

45 Hadis bilježi Ibn Huzejma. Pogledaj: Ibn Hadžer el-Askalani, Poticaji i upozorenja, sažetak, str. 39, 40.
46 Hadis bilježi Muslim. Pogledaj: navedeni izvor, str. 99.
47 El-Munziri, Muslimova zbirka hadisa, sažetak, str. 127, 128.
48 El Munziri, Muslimova zbirka hadisa, sažetak, str 421.

49 Navedeni izvor, str. 422.