U ovom tekstu iz historije Islama, draga braćo i sestre, govorit ćemo o zadnjim danima života najodabranijeg Allahovog Istvorenja Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem i njegovoj smrti, koja je najveće iskušenje što se desilo u Ummetu Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.
Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je bio na hadždžu 10. H. g. i nakon toga, u zu-l-hidždžetu pred kraj, došao je u Medinu.
U mjesecu seferu 11. H. g. spremio je vojsku pod vodstvom Usame ibn Zejda radijallahu anhu da krenu prema području Jordana, a to je područje Šama gdje su se nalazili Vizantijci. Slanje ove vojske je bilo zbog toga što je Zejd ibn Haris radijallahu anhu, otac od Usame radijallahu anhu, bio ubijen u bici na Muti, pa je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem spremio vojsku među kojom je bio i Omer ibn Hattab radijallahu anhu, a pored toga postavio je Usamu ibn Zejda radijallahu anhu da bi uzeo osvetu za ubistvo svoga babe i ubistva ostalih ashaba radijallahu anhum, među kojima je bio Džafer ibn Ebi Talib radijallahu anhu koga je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem izuzetno volio.
Međutim, baš u tom momentu, u vremenu sefera, desilo se da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem osjetio bol u stomaku koji se proširio i na glavu.
Dvije sedmice prije smrti, Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, oko pola noći otišao je na Bekiju[1] i zamolio Allaha subhanehu ve te'ala da oprosti umrlima u Bekiji.
Kada se vratio te večeri dočekala ga je Aiša, radijallahu anha, i noćio je kod nje.
Ujutro se razbolio, a to je bilo četrnaest dana prije njegove smrti, tada su mu počeli bolovi, te je govorio Aiši, radijallahu anha: ''Tako mi Allaha, osjećam bol u stomaku i osjećam gorčinu onog zalogaja kojeg je otrovala židovka sa Hajbera.''
U hadisu se prenosi, kada je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem uzeo zalogaj od ovce da jede, da ga je taj zalogaj obavijestio da je otrovan.
Zatim u drugom hadisu se prenosi da je Bišr radijallahu anhu, jedan od ashaba, umro od ovog trovanja.
Abdullah ibn Mes'ud radijallahu anhu je smatrao da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem poginuo kao šehid, pa kaže: ''Da se zakunem devet puta da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem šehid, draže mi je, nego da se samo jedanput zakunem da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem preselio običnom smrću.''
Abdullah ibn Mes'ud radijallahu anhu je bio ubijeđen da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem preselio kao šehid i da mu je Allah subhanehu ve te'ala spojio stepen nubuvveta[2] sa stepenom šehadeta, i da je to velika počast za Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.
Međutim, i pored jakih bolova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem možemo vidjeti pravednost Allahovog Poslanika rsallallahu alejhi ve sellem kako u toj agoniji pita kod koje žene mu je danas red da je posjeti, pa je došao kod Mejmune, radijallahu anha, ali je osjećao jake bolove i zatražio je od svih svojih žena da mu dozvole da bude kod Aiše, radijallahu anha, u ovoj bolesti.
Sama Aiša, radijallahu anha, kaže da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem tražio dozvolu od ostalih žena da boluje u mojoj kući, pa su mu one dozvolile.
Prenosi Mesruk[3] radijallahu anhu od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: ''Kada se Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem razbolio i počeo da boluje, u njenoj kući neprestano su se okupljale njegove žene i slušale ga. Pa je jednom prilikom došla Fatima, radijallahu anha, i sjela je pokraj njegove desne strane, pa joj je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem šapnuo na uho, a ona je počela plakati, zatim joj je ponovo šapnuo, a ona se nasmijala.''
Pa kad je ustala Fatima, radijallahu anha, Aiša, radijallahu anha, joj je rekla: ''Tako ti Allaha, obavijesti me šta ti je rekao Poslanik sallallahu alejhi ve sellem?'' – kaže Fatima, radijallahu anha: ''Neću da izdam tajnu Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.'' – pa kada je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem preselio Aiša, radijallahu anha, ju je ponovo upitala: ''Allaha ti, reci mi šta ti je rekao Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem?'' Pa je rekla Fatima, radijallahu anha: ''Sada ti mogu reći: ''Obavijestio me je da je Džibril ualejhi selam dolazio svake godine i preslušavao ga jedanput Kur'an, a da je te godine došao da ga presluša dva puta.''
Pa je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao: ''Ne vidim da je to i radi čega drugog, nego zbog kraja moga života.'' A ja sam zaplakala, pa kad me je vidio Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, rekao mi je: ''Zar se ne raduješ da budeš prvakinja u Džennetu i da budeš prva koja će iz moje porodice preseliti meni.'' – pa sam se nasmijala.
Uistinu, bilo je onako kako je nagovijestio Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem i to je bila mu'džiza Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.
U četvrtak osmog rebiu-l-evvela Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je posljednji put sa svojim ashabima radijallahu anhum klanjao podne-namaz. Šta se desilo ujutro tog četvrtka?
Bilježi Ez-Zuhri, rahimehullah, od Abdullaha ibn Mes'uda radijallahu anhu da su došli ashabi radijallahu anhum kod Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, pa im je on rekao: ''Priđite mi da vam napišem knjigu!'' – Pa su ashabi počeli da se raspravljaju i dižu svoje glasove.
Jedni su rekli: ''Imamo knjigu Kur'an, šta hoće Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem.'' – A drugi su rekli: ''Neka diktira šta hoće da se napiše.'' – Pa je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao: ''Idite!''
Ono što je htio Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem jeste, da kaže da brigu o muslimanima preuzme Ebu Bekr radijallahu anhu.[4]
Šta je dokaz što je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem htio da Ebu Bekr radijallahu anhu bude halifa? – Jeste hadis kojeg prenosi Asim ibn Muhammed od Aiše, radijallahu anha, koja kaže: ''Rekao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: ''Htio sam da pošaljem ljude po Ebu Bekra radijallahu anhu da mi ga dovedu i da mu dam sva ovlaštenja.'' – da ne bi neko poslije došao i rekao nešto protiv Ebu Bekra radijallahu anhu ili da neko poželi ovu stvar, ko ne smije da je poželi.
Ovaj hadis je vjerodostojan i Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem nije htio da se desi iza njega razilaženje među muslimanima.
Sada ćemo navesti dokaze koji upućuju da je Ebu Bekr radijallahu anhu od strane Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem indirektno postavljen za halifu, jer islamski učenjaci su se razišli da li je hilafet Ebu Bekra radijallahu anhu direktno tekstom – riječima Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem objašnjen ili je indirektno, što znači: postupci Poslanika sallallahu alejhi ve sellem upućuju da je on želio Ebu Bekra radijallahu anhu. Ono što je ispravno jeste da je bilo indirektno. Mada ima učenjaka koji kažu da je tekst (nass) jasna stvar i da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem htio da dovede Ebu Bekra radijallahu anhu i da mu kaže: ''Ti si ovlašten za stvari muslimana!''
Jedan od tih dokaza jeste hadis od Džubejra ibn Mu'tima radijallahu anhu koji kaže: ''Došla je žena u vremenu Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i tražila neku stvar od njega, pa joj je rekao da ide i da dođe kasnije.'' A ona je upitala: ''A šta ako te ne nađem,[5] Allahov Poslaniče?'' A on sallallahu alejhi ve sellem reče: ''Obrati se Ebu Bekru!'' Što znači – ko zamjenjuje Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, razumije se iz samih riječi.
U četvrtak 8. rebiu-l-evvela izašao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem da klanja podne-namaz i tada je održao zadnji govor muslimanima koji je bio izuzetno jak i žalostan za muslimane i on (govor) je, na neki način, zamjena za ono što je htio pismeno da ostavi. Ovaj govor prenosi nekoliko ashaba radijallahu anhum, između ostalih, to su Ebu Se'id el-Hudri, Ibn Abbas, Ummu Seleme, Aiša i dr.
Bilježi Ubejdullah ibn Abdillah ibn Utbe ibn Mes'ud od Aiše, radijallahu anha, koja kaže da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem prije smrti na pet dana održao ovaj govor, nakon kojeg se bolest još više pogoršala – imao je temperaturu, pa je rekao: ''Pospite me vodom!'' – jer je padao u nesvijest zbog žestine bolesti.
Kaže Ummu Seleme, radijallahu anha: ''Izašao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem u mesdžid vođen od strane Ibn Abbasa i Alije ibn Ebi Taliba, popeo se na mimber i od stvari, koje je podvukao na hutbi jeste to da je obavijestio o vrijednosti Ebu Bekra radijallahu anhu nad ostalim ashabima.'' Između ostalog kazao je: ''Allah je dao robu da izabere između Allaha i dunjaluka, pa je rob izabrao ono što je kod Allaha.'' Niko od prisutnih nije shvatio šta je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem htio reći, osim Ebu Bekra radijallahu anhu, pa je Ebu Bekr radijallahu anhu zaplakao, a ashabi radijallahu anhum su se začudili zašto plače.
Ebu Bekr radijallahu anhu je rekao da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem izabrao smrt. Poznato je da nijedan poslanik nije umro dok mu nije ponuđeno da izabere između života i smrti, kao što se navodi u hadisu.
Ovo je Aiša, radijallahu anha, znala i u posljednjim momentima, čula je Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem kada je rekao: ''Ne, hoću Ahiret.'' – i tada sam shvatila da Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem umire i da je izabrao Ahiret.
Na mimberi Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je rekao da je imetak Ebu Bekra radijallahu anhu najviše koristio muslimanima, zatim je naredio da se sva vrata, koja su bila na mesdžidu Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, zatvore, osim vrata Ebu Bekra radijallahu anhu, što jasno upućuje da je Ebu Bekr radijallahu anhu taj koji će predvoditi muslimane u namazu, a i svakako u dunjalučkim poslovima, što je jasan išaret o vrijednosti Ebu Bekra radijallahu anhu.
Od ovog dana Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem više nije mogao da predvodi džemat i muslimane.
Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je naredio jednom od ashaba Ibn Zum'a radijallahu anhu na jednom od namaza, nakon ovog četvrtka, da muslimani klanjaju, pa je izašao ovaj ashab i vidio je Omera ibn Hattaba radijallahu anhu, pa mu rekao: ''Idi i klanjaj namaz, rekao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem!'' Pa je ustao Omer sallallahu alejhi ve sellem da predvodi namaz. Kad je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem čuo za to da Omer radijallahu anhu hoće da klanja, naredio je da stane i rekao je: ''Gdje je Ebu Bekr?'' A oni su rekli: ''Još nije došao.'' Zatim su otišli po Ebu Bekra radijallahu anhu da dođe, kako bi predvodio namaz. Pa se Omer radijallahu anhu naljutio nakon namaza i rekao ovom ashabu: ''Tako mi Allaha, ja sam prišao pred džemat samo zato što sam mislio da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao.'' A on odgovori (Ibn Zum'a radijallahu anhu): ''Nije to rekao, nego mi je rekao da se uspostavi namaz, ali pošto nisam vidio Ebu Bekra radijallahu anhu vidio sam tebe da si najodabraniji da predvodiš džemat.''
U ovom slučaju se jasno precizira da halifa treba da bude Ebu Bekr radijallahu anhu. Također, ovdje imamo jasan tekst po pitanju imameta u namazu – prenosi se od Ubejdullaha radijallahu anhu, a on od Aiše, radijallahu anha, kada je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem bio na samrtnoj postelji, rekao je: ''Naredite Ebu Bekru da klanja kao imam pred narodom!'' Pa kaže Aiša, radijallahu anha: ''Allahov Poslaniče, Ebu Bekr je čovjek blag i čovjek mekanog srca, jer nije mogao učiti Kur'an, a da ne plače i ne bi mogao klanjati, naredi da neko drugi klanja!'' Pa je ponovio Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: ''Naredite Ebu Bekru radijallahu anhu neka on predvodi ljude!'' Aiša, radijallahu anha, je opet rekla: ''To je bio razlog što sam pomislila da će ljudi zamrziti Ebu Bekra radijallahu anhu, jer kako se mogu zadovoljiti sa nekim da ih predvodi nakon Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.'' Kada je i treći put Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao i kad je ona odbila, rekao je: ''Vi ste kao one prijateljice Jusufa alejhi selam.'' Pa je na kraju poručeno Ebu Bekru radijallahu anhu da klanja i da predvodi muslimane u džematu.
Nakon tog podne-namaza ostao je kod Aiše, radijallahu anha, čitava tri dana (petak, subota, nedjelja) i nije se pojavljivao.
U ponedjeljak na sabah-namaz ashabi radijallahu anhum su se postrojili da klanjaju i kada je krenuo Ebu Bekr radijallahu anhu pred džemat vidjeli su kako se odgrnuo zastor sa prozora Aiše, radijallahu anha, i vidjeli su Poslanika sallallahu alejhi ve sellem kako im se smiješi.
Pogledao ih je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem zadnji put i ashabi radijallahu anhum njega, nasmiješio im se i kada su ga vidjeli kako lijepo izgleda i kako je veseo, svi su pomislili da je prebolio bolest i da mu je bolje, pa je Ebu Bekr radijallahu anhu krenuo da iziđe iz mihraba, a Poslanik sallallahu alejhi ve sellem mu je išaretom rekao da ostane i da klanja, jer on neće prisustvovati namazu zbog bolesti.
Klanjali su, tako da je ovo bio razlog da je Ebu Bekr radijallahu anhu otišao iz Medine. Zovnuo je svoju kćerku Aišu, radijallahu anha, i rekao da ode u predgrađe Medine kod druge žene, pošto je bilo njeno vrijeme, jer je mislio da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem ozdravio, tako da je otišao. Nije bio tu kad je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem preselio. Nakon toga Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je dobio još veće bolove.
Ibn Mes'ud radijallahu anhu prenosi ovaj događaj i kaže: ''Ušao sam kod Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, pa sam ga dodirnuo i rekao mu: ''Zaista imaš velike bolove.'' Reče: ''Da, međutim, moji bolovi su kao bolovi dvojice vas.'' Pa sam rekao: ''A imaš li duplu nagradu?'' Reče: ''Da, tako mi Onoga u čijoj ruci je moja duša, nema nijednog čovjeka muslimana da će ga zadesiti iskušenje, bilo bolest ili nešto drugo, a da ga Allah neće očistiti i dati da spadnu sa njega grijesi kao što lišće spada s drveta.''
Kaže Aiša, radijallahu anha: ''Nikada nikoga nisam vidjela da ima veće bolove od Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.''
Duplo iskušenje, a i dupla nagrada da se pokaže Ummetu da su najteža iskušenja pretrpjeli poslanici, salavatullahi alejhim ves-selamuhu edžme'in, zatim dobri ljudi i njima slični i njima slični.
Usame ibn Zejd radijallahu anhu je došao tog dana kod Poslanika sallallahu alejhi ve sellem pred smrt, a kod njega su bili Abdullah ibn Mes'ud radijallahu anhu i Aiša, radijallahu anha, pa kaže: ''Došao sam kod Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, a on nije mogao da priča i vidio sam da diže svoje ruke prema nebu i da ih spusti na mene, te sam shvatio da moli Allaha subhanehu ve te'ala za mene.'' Poznato je da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem najviše volio Zejda ibn Harisa radijallahu anhu i njegovog sina Usamu ibn Zejda radijallahu anhu.
Prenosi Aiša, radijallahu anha, posljednje trenutke života Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem: ''Toliko su ga snašli bolovi da u jednom momentu ništa nije znao za sebe i onda bismo ga pokrivali čaršafom po licu, pa kada bi mu malo bilo bolje otkrili bi mu lice.''
U ovakvim momentima, u odlasku sa ovog svijeta, najbolji čovjek koji je živio na ovoj Zemlji, čijim će sebebom milijarde ljudi ući u Džennet – ostavlja oporuku i kaže: ''Allah prokleo židove i kršćane, uzeli su kaburove svojih poslanika za mesdžid.''
Aiša, radijallahu anha, kaže: ''Vidjela sam Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem u tim posljednjim momentima, bila je pokraj njega posuda sa vodom, pa je on uzimao iz posude vode i stavljao sebi po čelu, rashlađivao se i onda govorio: ''La ilahe illallah, zaista, smrt ima svoje bolne muke; Gospodaru, pomozi me u ovim mojim smrtnim mukama, olakšaj mi.'' Pa je rekao u ovim momentima: ''Oni koji su poslušni Allahu i Poslaniku bit će u društvu vjerovjesnika, i pravednika, i šehida, i dobrih ljudi, kojima je Allah milost Svoju darovao. A kako će oni divni drugovi biti!'' (En-Nisa', 69. ajet) Kaže Aiša: ''Uzela sam Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i naslonila sam ga sebi na prsa.'' Ona se inače hvalila da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem umro naslonjen na njene noge i između njenih ruku.
U predaji koja se prenosi od Aiše, radijallahu anha, koja kaže: "Od blagodati Allaha subhanehu ve te'ala prema meni jeste to što je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem preselio u mojoj kući, nagnut na mene. Također, jedna od blagodati jeste i ta što je Allah subhanehu ve te'ala u posljednjim momentima njegovog života spojio moju i njegovu pljuvačku."
U pojašnjenju ove predaje stoji da je došao Abdurrahman ibn Ebi Bekr radijallahu anhu, brat od Aiše, radijallahu anha, dok je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem bio nagnut uz nju.
Kaže Aiša, radijallahu anha: ''Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je pogledao misvak kojeg je držao Abdurrahman radijallahu anhu, te sam shvatila da želi misvak. Zatim sam otkinula svojim zubima gornji dio misvaka i očistila ga, tako da je Allah subhanehu ve te'ala spojio moju i Poslanikovu sallallahu alejhi ve sellem pljuvačku.''
Posljednje riječi Poslanika sallallahu alejhi ve sellem su bile: "Gospodaru, smiluj mi se i daj mi da se pridružim u najveći stepen Dženneta."
Kaže Ummu Seleme, radijallahu anha, koja je došla neposredno nakon izlaska duše Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem: ''Bila sam stavila ruku na njegova prsa i sedmice su prolazile, a na mom dlanu se osjetio miris miska.'' Kako i ne bi kad je on sallallahu alejhi ve sellem bio najodabranije biće Allahu subhanehu ve te'ala.
Čovjek čijim sebebom je Allah subhanehu ve te'ala uputio milijarde ljudi da zasluže sreću na dunjaluku i Ahiretu. Zato musliman mora da voli Poslanika sallallahu alejhi ve sellem više od samog sebe, jer zamislite koliko je pravo čovjeka, čiji je uzrok da čovjek zasluži sreću na dunjaluku i Ahiretu. Zbog toga je ashabima radijallahu anhum teško pala smrt Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i nema veće nesreće za ovaj Ummet, osim smrti Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.
Enes radijallahu anhu, opisujući smrt Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, kaže: ''Onoga dana kada je došao Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem u Medinu bila je u sjaju i nikad nije bila ljepša i svjetlija, međutim, kada je preselio Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, nikad nije bila mračnija.''
Kaže Ummu Ejmen, radijallahu anha, kada su došli Ebu Bekr i Omer: ''Ja sam zaplakala.'' Pa su joj rekli: ''Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem je bolje na Ahiretu.'' Kaže Ummu Ejmen, radijallahu anha: ''Ne plačem ja zbog toga, nego plačem zato što je prekinut Vahj.''[6]
Kada je umro Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem Omer Ibn el-Hattab radijallahu anhu je ustao u mesdžidu i počeo da priča ljudima, te je izvadio sablju i rekao: ''Ko kaže da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem umro odrubit ću mu glavu. Ovo je iskušenje od Allaha subhanehu ve te'ala da se vidi šta će reći munafici, zatim kaže: ''Ovo je slučaj isti kao i sa Musaom alejhi selam, kada ga je Allah subhanehu ve te'ala pozvao na Sinaj.''
Kaže Omer radijallahu anhu: ''Poslanik sallallahu alejhi ve sellem će se vratiti i ko bude rekao da je Poslanik rsallallahu alejhi ve sellem umro ubit ću ga.'' Iz tolike ljubavi prema Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem Omer radijallahu anhu nije mogao vjerovati da je on sallallahu alejhi ve sellem umro. Zatim je došao Ebu Bekr radijallahu anhu i rekao: ''Sjedi Omere!'' Ali ga on nije slušao.
Ponovio mu je to dva puta, a treći put Ebu Bekr radijallahu anhu je otišao na mimber, te je zahvalio Allahu subhanehu ve te'ala i rekao: ''O ljudi, ko bude obožavao Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem – Muhammed je umro, a ko bude obožavao Allaha subhanehu ve te'ala – Allah subhanehu ve te'ala je vječan i neće nikada umrijeti.'' Zatim je citirao riječi iz Kur'ana: "A Muhammed nije ništa drugo do Poslanik i prije njega je bilo Poslanika, ako bi on bio ubijen ili umro, zar bi ste se vratili na put, na kojem ste bili."
Kaže Omer radijallahu anhu: ''Allah subhanehu ve te'ala će nagraditi one koji Mu zahvaljuju. – Kada sam čuo ove Allahove riječi, kao da sam ih prvi put čuo i izgledalo mi je kao da ih nikad nisam pročitao.''
Zaista, ima li smisla ovaj život nakon smrti Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, kao što se zna da je bježanje ashaba radijallahu anhum sa bojnog polja vijest da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem ubijen?!
Navest ćemo neke primjere ljubavi ashaba radijallahu anhum prema Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem: ljubav Ebu Džudane radijallahu anhu koji je postavio svoje tijelo da gađaju njega umjesto u Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, zatim slučaj Ebu Talhe ibn Ubejdullaha radijallahu anhu koji je svojom rukom štitio Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, te mu je ruka ostala nepokretna.
Također ćemo navesti primjer ashaba kojeg su mušrici uhvatili i odveli u Mekku, zatim ga razapeli i počeli da ga muče, pa su ga upitali da li bi volio da Muhammed sallallahu alejhi ve sellem bude umjesto njega – na što im je on odgovorio: "Tako mi Allaha, da trn ubode Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem teže mi je od ovoga.''
Što se tiče kupanja Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem ogasulili su ga Ibn Abbas, Ali ibn Ebi Talib, Fadl ibn Abbas, Kusem ibn Abbas i Usame ibn Zejd kojeg je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem mnogo volio. Njih petorica su učestvovali u kupanju Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, a bili su mu bližnja rodbina.
Kada su htjeli da ga okupaju nisu znali da li da skinu košulju sa njega ili da ga okupaju preko košulje, zbog avreta.
I kada su se razišli oko toga zaspali su, pa kad su se probudili svako od njih osjetio je u srcu da ga trebaju okupati preko košulje.[7]
Nakon što su ga okupali stavili su ga u kefine. Po ovom pitanju Urve ibn Zubejr radijallahu anhu prenosi od Aiše, radijallahu anha, da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem zamotan u tri bijele (jemenske) košulje.
Što se tiče dženaze - namaza, ona nije klanjana u džematu, nego ponaosob. A klanjana je na mjestu gdje je umro, tj. u kući Aiše, radijallahu anha. Prvo su klanjali ljudi, pa onda žene i djeca.
Ovo je od odlika samo Allahovih poslanika, salavatullahi alejhim ves-selamuhu edžme'in, i ulema kaže da je smisao toga kako bi što više dovili Allahu subhanehu ve te'ala za Poslanika rsallallahu alejhi ve sellem.
Dženaza Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem je klanjana čitav ponedjeljak – od prije podne sve do navečer, odnosno do utorka, do akšam-namaza.
Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je ukopan u utorak navečer poslije akšam-namaza. Po pitanju ukopavanja Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem ashabi radijallahu anhum su se razišli gdje da ga ukopaju, jedni su rekli: ''Ukopat ćemo ga u Bekiji.'' A drugi su rekli: ''Ukopat ćemo ga u mesdžidu.''
Zatim je Ebu Bekr radijallahu anhu rekao: ''Čuo sam Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem da je rekao da se svaki poslanik ukopava tamo gdje ispusti dušu.''
Ovo je bio presudni razlog i argument da ukopaju Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem u kući Aiše, radijallahu anha, a kuća je bila nasuprot mesdžida.
U kabur su ga spustili: Ali ibn Ebi Talib, Abbas i Fadl radijallahu anhum.
__________________________________________________________________________
[1] Mezarje istočno od mesdžida.
[2] Poslanstvo.
[3] Nije mu se znalo porijeklo.
[4] Šije žele da kažu da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem htio da ostavi hilafet Aliji ibn Ebi Talibu radijallahu anhu, međutim, hadis u Buharijevom Sahihu je jasan kao sunce. Prenosi se da su Abbas radijallahu anhu i Alija radijallahu anhu neprestano bili uz Poslanika sallallahu alejhi ve sellem – i kada bi hodao i kada bi bio u mesdžidu oni su bili kod njega. Također se bilježi u Buharijevom Sahihu da je Abbas radijallahu anhu rekao Aliji radijallahu anhu: ''Alija, idi Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem i traži od njega da nam kaže da li ova stvar pripada nama poslije njegove smrti ili ne pripada.'' – pa kaže Alija radijallahu anhu: ''Tako mi Allaha, neću otići pitati Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem – ako bude pripadala nama, on će nam reći, a ako ne bude, to znači ništa od toga, jer ako bi ga otišao pitati, pa nam on kaže da ne pripada – nikada nam poslije neće pripasti.''
[5] Mislila je na smrt.
[6] Objava.
[7] Bilježi Ibn Kesir, rahimehullah, u djelu El-Bidaje ven-nihaje od Abdullaha ibn Zubejra radijallahu anhu.
Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je bio na hadždžu 10. H. g. i nakon toga, u zu-l-hidždžetu pred kraj, došao je u Medinu.
U mjesecu seferu 11. H. g. spremio je vojsku pod vodstvom Usame ibn Zejda radijallahu anhu da krenu prema području Jordana, a to je područje Šama gdje su se nalazili Vizantijci. Slanje ove vojske je bilo zbog toga što je Zejd ibn Haris radijallahu anhu, otac od Usame radijallahu anhu, bio ubijen u bici na Muti, pa je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem spremio vojsku među kojom je bio i Omer ibn Hattab radijallahu anhu, a pored toga postavio je Usamu ibn Zejda radijallahu anhu da bi uzeo osvetu za ubistvo svoga babe i ubistva ostalih ashaba radijallahu anhum, među kojima je bio Džafer ibn Ebi Talib radijallahu anhu koga je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem izuzetno volio.
Međutim, baš u tom momentu, u vremenu sefera, desilo se da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem osjetio bol u stomaku koji se proširio i na glavu.
Dvije sedmice prije smrti, Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, oko pola noći otišao je na Bekiju[1] i zamolio Allaha subhanehu ve te'ala da oprosti umrlima u Bekiji.
Kada se vratio te večeri dočekala ga je Aiša, radijallahu anha, i noćio je kod nje.
Ujutro se razbolio, a to je bilo četrnaest dana prije njegove smrti, tada su mu počeli bolovi, te je govorio Aiši, radijallahu anha: ''Tako mi Allaha, osjećam bol u stomaku i osjećam gorčinu onog zalogaja kojeg je otrovala židovka sa Hajbera.''
U hadisu se prenosi, kada je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem uzeo zalogaj od ovce da jede, da ga je taj zalogaj obavijestio da je otrovan.
Zatim u drugom hadisu se prenosi da je Bišr radijallahu anhu, jedan od ashaba, umro od ovog trovanja.
Abdullah ibn Mes'ud radijallahu anhu je smatrao da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem poginuo kao šehid, pa kaže: ''Da se zakunem devet puta da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem šehid, draže mi je, nego da se samo jedanput zakunem da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem preselio običnom smrću.''
Abdullah ibn Mes'ud radijallahu anhu je bio ubijeđen da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem preselio kao šehid i da mu je Allah subhanehu ve te'ala spojio stepen nubuvveta[2] sa stepenom šehadeta, i da je to velika počast za Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.
Međutim, i pored jakih bolova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem možemo vidjeti pravednost Allahovog Poslanika rsallallahu alejhi ve sellem kako u toj agoniji pita kod koje žene mu je danas red da je posjeti, pa je došao kod Mejmune, radijallahu anha, ali je osjećao jake bolove i zatražio je od svih svojih žena da mu dozvole da bude kod Aiše, radijallahu anha, u ovoj bolesti.
Sama Aiša, radijallahu anha, kaže da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem tražio dozvolu od ostalih žena da boluje u mojoj kući, pa su mu one dozvolile.
Prenosi Mesruk[3] radijallahu anhu od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: ''Kada se Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem razbolio i počeo da boluje, u njenoj kući neprestano su se okupljale njegove žene i slušale ga. Pa je jednom prilikom došla Fatima, radijallahu anha, i sjela je pokraj njegove desne strane, pa joj je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem šapnuo na uho, a ona je počela plakati, zatim joj je ponovo šapnuo, a ona se nasmijala.''
Pa kad je ustala Fatima, radijallahu anha, Aiša, radijallahu anha, joj je rekla: ''Tako ti Allaha, obavijesti me šta ti je rekao Poslanik sallallahu alejhi ve sellem?'' – kaže Fatima, radijallahu anha: ''Neću da izdam tajnu Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.'' – pa kada je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem preselio Aiša, radijallahu anha, ju je ponovo upitala: ''Allaha ti, reci mi šta ti je rekao Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem?'' Pa je rekla Fatima, radijallahu anha: ''Sada ti mogu reći: ''Obavijestio me je da je Džibril ualejhi selam dolazio svake godine i preslušavao ga jedanput Kur'an, a da je te godine došao da ga presluša dva puta.''
Pa je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao: ''Ne vidim da je to i radi čega drugog, nego zbog kraja moga života.'' A ja sam zaplakala, pa kad me je vidio Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, rekao mi je: ''Zar se ne raduješ da budeš prvakinja u Džennetu i da budeš prva koja će iz moje porodice preseliti meni.'' – pa sam se nasmijala.
Uistinu, bilo je onako kako je nagovijestio Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem i to je bila mu'džiza Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.
U četvrtak osmog rebiu-l-evvela Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je posljednji put sa svojim ashabima radijallahu anhum klanjao podne-namaz. Šta se desilo ujutro tog četvrtka?
Bilježi Ez-Zuhri, rahimehullah, od Abdullaha ibn Mes'uda radijallahu anhu da su došli ashabi radijallahu anhum kod Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, pa im je on rekao: ''Priđite mi da vam napišem knjigu!'' – Pa su ashabi počeli da se raspravljaju i dižu svoje glasove.
Jedni su rekli: ''Imamo knjigu Kur'an, šta hoće Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem.'' – A drugi su rekli: ''Neka diktira šta hoće da se napiše.'' – Pa je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao: ''Idite!''
Ono što je htio Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem jeste, da kaže da brigu o muslimanima preuzme Ebu Bekr radijallahu anhu.[4]
Šta je dokaz što je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem htio da Ebu Bekr radijallahu anhu bude halifa? – Jeste hadis kojeg prenosi Asim ibn Muhammed od Aiše, radijallahu anha, koja kaže: ''Rekao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: ''Htio sam da pošaljem ljude po Ebu Bekra radijallahu anhu da mi ga dovedu i da mu dam sva ovlaštenja.'' – da ne bi neko poslije došao i rekao nešto protiv Ebu Bekra radijallahu anhu ili da neko poželi ovu stvar, ko ne smije da je poželi.
Ovaj hadis je vjerodostojan i Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem nije htio da se desi iza njega razilaženje među muslimanima.
Sada ćemo navesti dokaze koji upućuju da je Ebu Bekr radijallahu anhu od strane Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem indirektno postavljen za halifu, jer islamski učenjaci su se razišli da li je hilafet Ebu Bekra radijallahu anhu direktno tekstom – riječima Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem objašnjen ili je indirektno, što znači: postupci Poslanika sallallahu alejhi ve sellem upućuju da je on želio Ebu Bekra radijallahu anhu. Ono što je ispravno jeste da je bilo indirektno. Mada ima učenjaka koji kažu da je tekst (nass) jasna stvar i da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem htio da dovede Ebu Bekra radijallahu anhu i da mu kaže: ''Ti si ovlašten za stvari muslimana!''
Jedan od tih dokaza jeste hadis od Džubejra ibn Mu'tima radijallahu anhu koji kaže: ''Došla je žena u vremenu Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i tražila neku stvar od njega, pa joj je rekao da ide i da dođe kasnije.'' A ona je upitala: ''A šta ako te ne nađem,[5] Allahov Poslaniče?'' A on sallallahu alejhi ve sellem reče: ''Obrati se Ebu Bekru!'' Što znači – ko zamjenjuje Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, razumije se iz samih riječi.
U četvrtak 8. rebiu-l-evvela izašao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem da klanja podne-namaz i tada je održao zadnji govor muslimanima koji je bio izuzetno jak i žalostan za muslimane i on (govor) je, na neki način, zamjena za ono što je htio pismeno da ostavi. Ovaj govor prenosi nekoliko ashaba radijallahu anhum, između ostalih, to su Ebu Se'id el-Hudri, Ibn Abbas, Ummu Seleme, Aiša i dr.
Bilježi Ubejdullah ibn Abdillah ibn Utbe ibn Mes'ud od Aiše, radijallahu anha, koja kaže da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem prije smrti na pet dana održao ovaj govor, nakon kojeg se bolest još više pogoršala – imao je temperaturu, pa je rekao: ''Pospite me vodom!'' – jer je padao u nesvijest zbog žestine bolesti.
Kaže Ummu Seleme, radijallahu anha: ''Izašao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem u mesdžid vođen od strane Ibn Abbasa i Alije ibn Ebi Taliba, popeo se na mimber i od stvari, koje je podvukao na hutbi jeste to da je obavijestio o vrijednosti Ebu Bekra radijallahu anhu nad ostalim ashabima.'' Između ostalog kazao je: ''Allah je dao robu da izabere između Allaha i dunjaluka, pa je rob izabrao ono što je kod Allaha.'' Niko od prisutnih nije shvatio šta je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem htio reći, osim Ebu Bekra radijallahu anhu, pa je Ebu Bekr radijallahu anhu zaplakao, a ashabi radijallahu anhum su se začudili zašto plače.
Ebu Bekr radijallahu anhu je rekao da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem izabrao smrt. Poznato je da nijedan poslanik nije umro dok mu nije ponuđeno da izabere između života i smrti, kao što se navodi u hadisu.
Ovo je Aiša, radijallahu anha, znala i u posljednjim momentima, čula je Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem kada je rekao: ''Ne, hoću Ahiret.'' – i tada sam shvatila da Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem umire i da je izabrao Ahiret.
Na mimberi Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je rekao da je imetak Ebu Bekra radijallahu anhu najviše koristio muslimanima, zatim je naredio da se sva vrata, koja su bila na mesdžidu Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, zatvore, osim vrata Ebu Bekra radijallahu anhu, što jasno upućuje da je Ebu Bekr radijallahu anhu taj koji će predvoditi muslimane u namazu, a i svakako u dunjalučkim poslovima, što je jasan išaret o vrijednosti Ebu Bekra radijallahu anhu.
Od ovog dana Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem više nije mogao da predvodi džemat i muslimane.
Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je naredio jednom od ashaba Ibn Zum'a radijallahu anhu na jednom od namaza, nakon ovog četvrtka, da muslimani klanjaju, pa je izašao ovaj ashab i vidio je Omera ibn Hattaba radijallahu anhu, pa mu rekao: ''Idi i klanjaj namaz, rekao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem!'' Pa je ustao Omer sallallahu alejhi ve sellem da predvodi namaz. Kad je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem čuo za to da Omer radijallahu anhu hoće da klanja, naredio je da stane i rekao je: ''Gdje je Ebu Bekr?'' A oni su rekli: ''Još nije došao.'' Zatim su otišli po Ebu Bekra radijallahu anhu da dođe, kako bi predvodio namaz. Pa se Omer radijallahu anhu naljutio nakon namaza i rekao ovom ashabu: ''Tako mi Allaha, ja sam prišao pred džemat samo zato što sam mislio da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao.'' A on odgovori (Ibn Zum'a radijallahu anhu): ''Nije to rekao, nego mi je rekao da se uspostavi namaz, ali pošto nisam vidio Ebu Bekra radijallahu anhu vidio sam tebe da si najodabraniji da predvodiš džemat.''
U ovom slučaju se jasno precizira da halifa treba da bude Ebu Bekr radijallahu anhu. Također, ovdje imamo jasan tekst po pitanju imameta u namazu – prenosi se od Ubejdullaha radijallahu anhu, a on od Aiše, radijallahu anha, kada je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem bio na samrtnoj postelji, rekao je: ''Naredite Ebu Bekru da klanja kao imam pred narodom!'' Pa kaže Aiša, radijallahu anha: ''Allahov Poslaniče, Ebu Bekr je čovjek blag i čovjek mekanog srca, jer nije mogao učiti Kur'an, a da ne plače i ne bi mogao klanjati, naredi da neko drugi klanja!'' Pa je ponovio Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: ''Naredite Ebu Bekru radijallahu anhu neka on predvodi ljude!'' Aiša, radijallahu anha, je opet rekla: ''To je bio razlog što sam pomislila da će ljudi zamrziti Ebu Bekra radijallahu anhu, jer kako se mogu zadovoljiti sa nekim da ih predvodi nakon Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.'' Kada je i treći put Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao i kad je ona odbila, rekao je: ''Vi ste kao one prijateljice Jusufa alejhi selam.'' Pa je na kraju poručeno Ebu Bekru radijallahu anhu da klanja i da predvodi muslimane u džematu.
Nakon tog podne-namaza ostao je kod Aiše, radijallahu anha, čitava tri dana (petak, subota, nedjelja) i nije se pojavljivao.
U ponedjeljak na sabah-namaz ashabi radijallahu anhum su se postrojili da klanjaju i kada je krenuo Ebu Bekr radijallahu anhu pred džemat vidjeli su kako se odgrnuo zastor sa prozora Aiše, radijallahu anha, i vidjeli su Poslanika sallallahu alejhi ve sellem kako im se smiješi.
Pogledao ih je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem zadnji put i ashabi radijallahu anhum njega, nasmiješio im se i kada su ga vidjeli kako lijepo izgleda i kako je veseo, svi su pomislili da je prebolio bolest i da mu je bolje, pa je Ebu Bekr radijallahu anhu krenuo da iziđe iz mihraba, a Poslanik sallallahu alejhi ve sellem mu je išaretom rekao da ostane i da klanja, jer on neće prisustvovati namazu zbog bolesti.
Klanjali su, tako da je ovo bio razlog da je Ebu Bekr radijallahu anhu otišao iz Medine. Zovnuo je svoju kćerku Aišu, radijallahu anha, i rekao da ode u predgrađe Medine kod druge žene, pošto je bilo njeno vrijeme, jer je mislio da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem ozdravio, tako da je otišao. Nije bio tu kad je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem preselio. Nakon toga Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je dobio još veće bolove.
Ibn Mes'ud radijallahu anhu prenosi ovaj događaj i kaže: ''Ušao sam kod Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, pa sam ga dodirnuo i rekao mu: ''Zaista imaš velike bolove.'' Reče: ''Da, međutim, moji bolovi su kao bolovi dvojice vas.'' Pa sam rekao: ''A imaš li duplu nagradu?'' Reče: ''Da, tako mi Onoga u čijoj ruci je moja duša, nema nijednog čovjeka muslimana da će ga zadesiti iskušenje, bilo bolest ili nešto drugo, a da ga Allah neće očistiti i dati da spadnu sa njega grijesi kao što lišće spada s drveta.''
Kaže Aiša, radijallahu anha: ''Nikada nikoga nisam vidjela da ima veće bolove od Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.''
Duplo iskušenje, a i dupla nagrada da se pokaže Ummetu da su najteža iskušenja pretrpjeli poslanici, salavatullahi alejhim ves-selamuhu edžme'in, zatim dobri ljudi i njima slični i njima slični.
Usame ibn Zejd radijallahu anhu je došao tog dana kod Poslanika sallallahu alejhi ve sellem pred smrt, a kod njega su bili Abdullah ibn Mes'ud radijallahu anhu i Aiša, radijallahu anha, pa kaže: ''Došao sam kod Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, a on nije mogao da priča i vidio sam da diže svoje ruke prema nebu i da ih spusti na mene, te sam shvatio da moli Allaha subhanehu ve te'ala za mene.'' Poznato je da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem najviše volio Zejda ibn Harisa radijallahu anhu i njegovog sina Usamu ibn Zejda radijallahu anhu.
Prenosi Aiša, radijallahu anha, posljednje trenutke života Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem: ''Toliko su ga snašli bolovi da u jednom momentu ništa nije znao za sebe i onda bismo ga pokrivali čaršafom po licu, pa kada bi mu malo bilo bolje otkrili bi mu lice.''
U ovakvim momentima, u odlasku sa ovog svijeta, najbolji čovjek koji je živio na ovoj Zemlji, čijim će sebebom milijarde ljudi ući u Džennet – ostavlja oporuku i kaže: ''Allah prokleo židove i kršćane, uzeli su kaburove svojih poslanika za mesdžid.''
Aiša, radijallahu anha, kaže: ''Vidjela sam Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem u tim posljednjim momentima, bila je pokraj njega posuda sa vodom, pa je on uzimao iz posude vode i stavljao sebi po čelu, rashlađivao se i onda govorio: ''La ilahe illallah, zaista, smrt ima svoje bolne muke; Gospodaru, pomozi me u ovim mojim smrtnim mukama, olakšaj mi.'' Pa je rekao u ovim momentima: ''Oni koji su poslušni Allahu i Poslaniku bit će u društvu vjerovjesnika, i pravednika, i šehida, i dobrih ljudi, kojima je Allah milost Svoju darovao. A kako će oni divni drugovi biti!'' (En-Nisa', 69. ajet) Kaže Aiša: ''Uzela sam Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i naslonila sam ga sebi na prsa.'' Ona se inače hvalila da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem umro naslonjen na njene noge i između njenih ruku.
U predaji koja se prenosi od Aiše, radijallahu anha, koja kaže: "Od blagodati Allaha subhanehu ve te'ala prema meni jeste to što je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem preselio u mojoj kući, nagnut na mene. Također, jedna od blagodati jeste i ta što je Allah subhanehu ve te'ala u posljednjim momentima njegovog života spojio moju i njegovu pljuvačku."
U pojašnjenju ove predaje stoji da je došao Abdurrahman ibn Ebi Bekr radijallahu anhu, brat od Aiše, radijallahu anha, dok je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem bio nagnut uz nju.
Kaže Aiša, radijallahu anha: ''Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je pogledao misvak kojeg je držao Abdurrahman radijallahu anhu, te sam shvatila da želi misvak. Zatim sam otkinula svojim zubima gornji dio misvaka i očistila ga, tako da je Allah subhanehu ve te'ala spojio moju i Poslanikovu sallallahu alejhi ve sellem pljuvačku.''
Posljednje riječi Poslanika sallallahu alejhi ve sellem su bile: "Gospodaru, smiluj mi se i daj mi da se pridružim u najveći stepen Dženneta."
Kaže Ummu Seleme, radijallahu anha, koja je došla neposredno nakon izlaska duše Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem: ''Bila sam stavila ruku na njegova prsa i sedmice su prolazile, a na mom dlanu se osjetio miris miska.'' Kako i ne bi kad je on sallallahu alejhi ve sellem bio najodabranije biće Allahu subhanehu ve te'ala.
Čovjek čijim sebebom je Allah subhanehu ve te'ala uputio milijarde ljudi da zasluže sreću na dunjaluku i Ahiretu. Zato musliman mora da voli Poslanika sallallahu alejhi ve sellem više od samog sebe, jer zamislite koliko je pravo čovjeka, čiji je uzrok da čovjek zasluži sreću na dunjaluku i Ahiretu. Zbog toga je ashabima radijallahu anhum teško pala smrt Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i nema veće nesreće za ovaj Ummet, osim smrti Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.
Enes radijallahu anhu, opisujući smrt Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, kaže: ''Onoga dana kada je došao Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem u Medinu bila je u sjaju i nikad nije bila ljepša i svjetlija, međutim, kada je preselio Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, nikad nije bila mračnija.''
Kaže Ummu Ejmen, radijallahu anha, kada su došli Ebu Bekr i Omer: ''Ja sam zaplakala.'' Pa su joj rekli: ''Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem je bolje na Ahiretu.'' Kaže Ummu Ejmen, radijallahu anha: ''Ne plačem ja zbog toga, nego plačem zato što je prekinut Vahj.''[6]
Kada je umro Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem Omer Ibn el-Hattab radijallahu anhu je ustao u mesdžidu i počeo da priča ljudima, te je izvadio sablju i rekao: ''Ko kaže da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem umro odrubit ću mu glavu. Ovo je iskušenje od Allaha subhanehu ve te'ala da se vidi šta će reći munafici, zatim kaže: ''Ovo je slučaj isti kao i sa Musaom alejhi selam, kada ga je Allah subhanehu ve te'ala pozvao na Sinaj.''
Kaže Omer radijallahu anhu: ''Poslanik sallallahu alejhi ve sellem će se vratiti i ko bude rekao da je Poslanik rsallallahu alejhi ve sellem umro ubit ću ga.'' Iz tolike ljubavi prema Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem Omer radijallahu anhu nije mogao vjerovati da je on sallallahu alejhi ve sellem umro. Zatim je došao Ebu Bekr radijallahu anhu i rekao: ''Sjedi Omere!'' Ali ga on nije slušao.
Ponovio mu je to dva puta, a treći put Ebu Bekr radijallahu anhu je otišao na mimber, te je zahvalio Allahu subhanehu ve te'ala i rekao: ''O ljudi, ko bude obožavao Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem – Muhammed je umro, a ko bude obožavao Allaha subhanehu ve te'ala – Allah subhanehu ve te'ala je vječan i neće nikada umrijeti.'' Zatim je citirao riječi iz Kur'ana: "A Muhammed nije ništa drugo do Poslanik i prije njega je bilo Poslanika, ako bi on bio ubijen ili umro, zar bi ste se vratili na put, na kojem ste bili."
Kaže Omer radijallahu anhu: ''Allah subhanehu ve te'ala će nagraditi one koji Mu zahvaljuju. – Kada sam čuo ove Allahove riječi, kao da sam ih prvi put čuo i izgledalo mi je kao da ih nikad nisam pročitao.''
Zaista, ima li smisla ovaj život nakon smrti Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, kao što se zna da je bježanje ashaba radijallahu anhum sa bojnog polja vijest da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem ubijen?!
Navest ćemo neke primjere ljubavi ashaba radijallahu anhum prema Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem: ljubav Ebu Džudane radijallahu anhu koji je postavio svoje tijelo da gađaju njega umjesto u Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, zatim slučaj Ebu Talhe ibn Ubejdullaha radijallahu anhu koji je svojom rukom štitio Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, te mu je ruka ostala nepokretna.
Također ćemo navesti primjer ashaba kojeg su mušrici uhvatili i odveli u Mekku, zatim ga razapeli i počeli da ga muče, pa su ga upitali da li bi volio da Muhammed sallallahu alejhi ve sellem bude umjesto njega – na što im je on odgovorio: "Tako mi Allaha, da trn ubode Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem teže mi je od ovoga.''
Što se tiče kupanja Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem ogasulili su ga Ibn Abbas, Ali ibn Ebi Talib, Fadl ibn Abbas, Kusem ibn Abbas i Usame ibn Zejd kojeg je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem mnogo volio. Njih petorica su učestvovali u kupanju Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, a bili su mu bližnja rodbina.
Kada su htjeli da ga okupaju nisu znali da li da skinu košulju sa njega ili da ga okupaju preko košulje, zbog avreta.
I kada su se razišli oko toga zaspali su, pa kad su se probudili svako od njih osjetio je u srcu da ga trebaju okupati preko košulje.[7]
Nakon što su ga okupali stavili su ga u kefine. Po ovom pitanju Urve ibn Zubejr radijallahu anhu prenosi od Aiše, radijallahu anha, da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem zamotan u tri bijele (jemenske) košulje.
Što se tiče dženaze - namaza, ona nije klanjana u džematu, nego ponaosob. A klanjana je na mjestu gdje je umro, tj. u kući Aiše, radijallahu anha. Prvo su klanjali ljudi, pa onda žene i djeca.
Ovo je od odlika samo Allahovih poslanika, salavatullahi alejhim ves-selamuhu edžme'in, i ulema kaže da je smisao toga kako bi što više dovili Allahu subhanehu ve te'ala za Poslanika rsallallahu alejhi ve sellem.
Dženaza Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem je klanjana čitav ponedjeljak – od prije podne sve do navečer, odnosno do utorka, do akšam-namaza.
Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je ukopan u utorak navečer poslije akšam-namaza. Po pitanju ukopavanja Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem ashabi radijallahu anhum su se razišli gdje da ga ukopaju, jedni su rekli: ''Ukopat ćemo ga u Bekiji.'' A drugi su rekli: ''Ukopat ćemo ga u mesdžidu.''
Zatim je Ebu Bekr radijallahu anhu rekao: ''Čuo sam Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem da je rekao da se svaki poslanik ukopava tamo gdje ispusti dušu.''
Ovo je bio presudni razlog i argument da ukopaju Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem u kući Aiše, radijallahu anha, a kuća je bila nasuprot mesdžida.
U kabur su ga spustili: Ali ibn Ebi Talib, Abbas i Fadl radijallahu anhum.
__________________________________________________________________________
[1] Mezarje istočno od mesdžida.
[2] Poslanstvo.
[3] Nije mu se znalo porijeklo.
[4] Šije žele da kažu da je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem htio da ostavi hilafet Aliji ibn Ebi Talibu radijallahu anhu, međutim, hadis u Buharijevom Sahihu je jasan kao sunce. Prenosi se da su Abbas radijallahu anhu i Alija radijallahu anhu neprestano bili uz Poslanika sallallahu alejhi ve sellem – i kada bi hodao i kada bi bio u mesdžidu oni su bili kod njega. Također se bilježi u Buharijevom Sahihu da je Abbas radijallahu anhu rekao Aliji radijallahu anhu: ''Alija, idi Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem i traži od njega da nam kaže da li ova stvar pripada nama poslije njegove smrti ili ne pripada.'' – pa kaže Alija radijallahu anhu: ''Tako mi Allaha, neću otići pitati Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem – ako bude pripadala nama, on će nam reći, a ako ne bude, to znači ništa od toga, jer ako bi ga otišao pitati, pa nam on kaže da ne pripada – nikada nam poslije neće pripasti.''
[5] Mislila je na smrt.
[6] Objava.
[7] Bilježi Ibn Kesir, rahimehullah, u djelu El-Bidaje ven-nihaje od Abdullaha ibn Zubejra radijallahu anhu.
______________________________________________
