TRAŽENJE OD LJUDI NEČEGA BEZ POTREBE
Prenosi se od Sehla ibnul Hanzalije radijallahu anhu da je rekao: Rekao je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem: «Ko bude tražio, a kod sebe ima onoliko koliko ga može zadovoljiti, zaista želi mnogo džehennemskog žara.» Rekli su: «A šta je to što će nas zadovoljiti i sa čime nije poželjno tražiti od drugih.” Rekao je: «Onoliko koliko vam je dovoljno za ručak i večeru.»[1]
Prenosi se od Ibn Mes’uda radijallahu anhu da je rekao: Rekao je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem: “Ko bude tražio imajući onoliko koliko je nužno na Sudnjem danu će doći izgreban ili udaren u lice.»[2]
U Sahihu Muslima od Ebu Hurejre radijallahu anhu se prenosi – merfuan: «Ko bude od ljudi tražio nešto od njihovog imetka želeći da ima više, zaista traži žeravicu, pa neka želi malo ili neka želi puno.»
Neki prosjaci stoje ispred Allahovih subhanehu ve te'ala stvorenja u džamijama i prekidaju tesbih svojim žalopojkama, a neki od njih lažu i pokazuju papire koji se razlikuju ovisno o priči. Ponekad čak cijelu porodicu raspodijele po džamijama, a zatim se ponovo sastaju i preseljavaju u druge džamije. Ovakvi posjeduju bogatstva koja samo Allah subhanehu ve te'ala zna, a kada umru sazna se za njihovu zaostavštinu.
Neki drugi su opet istinski siromasi, ali ih neupućeni smatraju bogatim zbog njihovog stida, a od ljudi ne traže udjeljivanje, niti bivaju zapaženi, pa da im se nešto udijeli.
JEDENJE ZABRANJENOG
Onaj ko se ne boji Allaha subhanehu ve te'ala ne zanima ga kako stiče imetak, niti kako ga troši, njegova jedina briga je povećanje kapitala, pa čak, ako to bude i putem zabranjenog i propalog imetka od krađe, mita, prisvajanja imovine, nepravdom ili prodajom zabranjenog ili korištenjem kamate ili jedenjem imetka siročeta ili zaradom od posla koji je zabranjen kao što je gatanje, razvrat ili napadanjem na državnu imovinu muslimana i opšta vlasništva ili uzimanjem tuđeg imetka bez nužde ili traženjem bez potrebe. A zatim od tog imetka jede, oblači se, vozi, gradi kuću, kupuje namještaj i tome sl. Tako u njegov stomak ulazi haram.
Rekao je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem: “Svako meso koje je othranjeno sa nezakonitim imetkom najpreče je vatri.”[3]
Na Sudnjem danu će biti pitan o svom imetku kako ga je stekao i u šta ga je utrošio, a to je propast.
Zato je neophodno da se onaj koji ima imetka stečenog zabranjenim načinom riješi tog imetka. A ako je taj imetak pravo nekog drugog čovjeka, onda neka požuri da mu ga vrati uz traženje oprosta prije nego što dođe dan u kome se sporovi neće izglađivati sa dinarom nego sa dobrim i lošim djelima.
__________________________________________________________________________________
[1] Bilježi ga Ebu Davud 281/2.
[2] Bilježi ga Imam Ahmed 388/1.
[3] Bilježi ga Taberani u Kebiru 136/19, a nalazi se i u Sahihul Džamiu.
Prenosi se od Sehla ibnul Hanzalije radijallahu anhu da je rekao: Rekao je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem: «Ko bude tražio, a kod sebe ima onoliko koliko ga može zadovoljiti, zaista želi mnogo džehennemskog žara.» Rekli su: «A šta je to što će nas zadovoljiti i sa čime nije poželjno tražiti od drugih.” Rekao je: «Onoliko koliko vam je dovoljno za ručak i večeru.»[1]
Prenosi se od Ibn Mes’uda radijallahu anhu da je rekao: Rekao je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem: “Ko bude tražio imajući onoliko koliko je nužno na Sudnjem danu će doći izgreban ili udaren u lice.»[2]
U Sahihu Muslima od Ebu Hurejre radijallahu anhu se prenosi – merfuan: «Ko bude od ljudi tražio nešto od njihovog imetka želeći da ima više, zaista traži žeravicu, pa neka želi malo ili neka želi puno.»
Neki prosjaci stoje ispred Allahovih subhanehu ve te'ala stvorenja u džamijama i prekidaju tesbih svojim žalopojkama, a neki od njih lažu i pokazuju papire koji se razlikuju ovisno o priči. Ponekad čak cijelu porodicu raspodijele po džamijama, a zatim se ponovo sastaju i preseljavaju u druge džamije. Ovakvi posjeduju bogatstva koja samo Allah subhanehu ve te'ala zna, a kada umru sazna se za njihovu zaostavštinu.
Neki drugi su opet istinski siromasi, ali ih neupućeni smatraju bogatim zbog njihovog stida, a od ljudi ne traže udjeljivanje, niti bivaju zapaženi, pa da im se nešto udijeli.
JEDENJE ZABRANJENOG
Onaj ko se ne boji Allaha subhanehu ve te'ala ne zanima ga kako stiče imetak, niti kako ga troši, njegova jedina briga je povećanje kapitala, pa čak, ako to bude i putem zabranjenog i propalog imetka od krađe, mita, prisvajanja imovine, nepravdom ili prodajom zabranjenog ili korištenjem kamate ili jedenjem imetka siročeta ili zaradom od posla koji je zabranjen kao što je gatanje, razvrat ili napadanjem na državnu imovinu muslimana i opšta vlasništva ili uzimanjem tuđeg imetka bez nužde ili traženjem bez potrebe. A zatim od tog imetka jede, oblači se, vozi, gradi kuću, kupuje namještaj i tome sl. Tako u njegov stomak ulazi haram.
Rekao je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem: “Svako meso koje je othranjeno sa nezakonitim imetkom najpreče je vatri.”[3]
Na Sudnjem danu će biti pitan o svom imetku kako ga je stekao i u šta ga je utrošio, a to je propast.
Zato je neophodno da se onaj koji ima imetka stečenog zabranjenim načinom riješi tog imetka. A ako je taj imetak pravo nekog drugog čovjeka, onda neka požuri da mu ga vrati uz traženje oprosta prije nego što dođe dan u kome se sporovi neće izglađivati sa dinarom nego sa dobrim i lošim djelima.
__________________________________________________________________________________
[1] Bilježi ga Ebu Davud 281/2.
[2] Bilježi ga Imam Ahmed 388/1.
[3] Bilježi ga Taberani u Kebiru 136/19, a nalazi se i u Sahihul Džamiu.
