Ova praksa nije prenesena od Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem a niti od ispravni prethodnika te je NOVOTARIJA koja je uvedena u ovo vjeru. Ashabi Allahova Poslanika su bili najbrižni i najviše težili ka ibadetima i onome što će ih približiti Allahu i pored toga nije zabilježeno da su oni tako nešto činili.
Prenosi se od Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem da je rekao:
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّازُ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِيسَى حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ الْمَخْرَمِىُّ وَإِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ عَنْ عَائِشَةَ رضى الله عنها قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم- « مَنْ أَحْدَثَ فِى أَمْرِنَا هَذَا مَا لَيْسَ فِيهِ فَهُوَ رَدٌّ ».
"Ko uvede nešto novo u ovu našu stvar (vjeru) što nije od nje to se odbija." Davud, 4/329.
dok u drugoj predaji se bilježi da je rekao:
وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ جَمِيعًا عَنْ أَبِى عَامِرٍ قَالَ عَبْدٌ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ الزُّهْرِىُّ عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ قَالَ سَأَلْتُ الْقَاسِمَ بْنَ مُحَمَّدٍ عَنْ رَجُلٍ لَهُ ثَلاَثَةُ مَسَاكِنَ فَأَوْصَى بِثُلُثِ كُلِّ مَسْكَنٍ مِنْهَا قَالَ يُجْمَعُ ذَلِكَ كُلُّهُ فِى مَسْكَنٍ وَاحِدٍ ثُمَّ قَالَ أَخْبَرَتْنِى عَائِشَةُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم- قَالَ « مَنْ عَمِلَ عَمَلاً لَيْسَ عَلَيْهِ أَمْرُنَا فَهُوَ رَدٌّ ».
"Ko bude uradio neko djelo koje nije od naše stvari (vjere)to se odbija". Muslim, 5/132.
Što se tiče riječi Sadekallahu-l-Azim(Istinu je rekao Uzvišeni Allah) ukoliko ih čovjek ponekada izgovori tokom predavanja ili citiranja ajeta ili pak dođe do spoznaje nečega što nije prije znao pa u momentu tome kaže: Istinu je rekao Uzvišeni Allah – nema smetnje jer sam Allah u svojoj knjizi kaže:
"Reci:"Allah govori istinu! Zato slijedite vjeru Ibrahimovu, pravog vjernika, koji nije bio od onih koji Allahu druge smatraju ravnim ."
"A čije su riječi od Allahovih riječi istinitije?"
Allahov poslanik je rekao:"Najistiniti govor je Allahov govor…"
Tako izgovor ovih riječi u pojedinim prilikama nema smetnje (ako znamo da će to recimo ostaviti dojma na slušaoce) ili pak pobuditi kod slušaoca razmišljanje o ajetu i sl.
No uzimanje riječi ISTINU JE REKAO ALLAH nakon svakog učenja Kur'an-a (kao da je to nešto popratno uz Kur'an) pa to je NOVOTARIJA koja je uvedena i koja nema osnovu u šerijatskim tekstovima. Ono što se prenosi i što je ispravno da se čini tokom odnosno prije učenja Kur'an-a jest da se zatraži utočište kod Allaha od prokleta Šejtana, kao što kaže Uzvišeni:
"Kada hoćeš da učiš Kur'an, zatraži od Allaha zaštitu od šejtana prokletog."
Imao je Allahov poslanik sallallahu alejhi ve sellem da kaže prije početka učenja Kur'ana:
" U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog."
2. Ljubljenje Kur'an-a po završetku učenja
Nema niti jednog dokaza o dozvoljenosti, odnosno praksi ljubljenja Kur'an-a po završenom učenju.
Sam Kur'an je spušten kao OPOMENA, UPUTA, MILOST, LIJEK…te da se uzimaju pouke i poruke iz njega i radi po Njemu.
I da bi neko radio nešto iz šerijata mora da bude to izgrađeno na dokazima jer učenje Kur'an-a je ibadet a ibadeti su strogo vezani i osnovani na šerijatskim dokazima.
Allaha molimo da nas sve uputi i olakša nam naše ibadete i sve druge obrede a On je svemu KADAR. Neka je Sallavat i Selam na najbolje i najčistije biće Muhammeda Ibn Abdullaha sallallahu alejhi ve sellem.
________________________________________________
