382. Prenosi se od Aiše, r.a., koja kaže: "Nisam vidjela Allahovog Poslanika, s.a.v.s., nikada potpuno nasmijanog, da bi mu se vidjele desni, samo bi se osmjehivao (smješkao)." (Muttefekun alejhi)
383. Ebu-Hurejre, r.a., prenosi: "Čuo sam Allahova Poslanika, s.a.v.s., kako kaže: 'Kada se prouči ikamet za namaz, nemojte na njega dolaziti trčeći, nego dolazite idući (korakom) i budite smireni. Ono što ste stigli, klanjajte, a ono što vas je prošlo, upotpunite.'" (Muttefekun alejhi)
384. Ibn-Abbas, r.a., kaže da se vraćao sa Arefata zajedno sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., pa je Poslanik, s.a.v.s., čuo iza sebe žestoki žagor, udaranje i glasove deva, pa je pokazao prema njima svojim bičem i rekao: "O ljudi, preporučujem vam smirenost, jer pokornost nije u žurbi." (Muttefekun alejhi)
385. Ebu-Hurejre, r.a., prenosi da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: "Ko vjeruje u Allaha i u Sudnji dan, neka počasti svog gosta. Ko vjeruje u Allaha i u Sudnji dan neka održava rodbinske veze. Ko vjeruje u Allaha i u Sudnji dan, neka govori ono što je dobro (korisno), ili neka šuti." (Muttefekun alejhi)
386. Ebu-Šurejh Huvejlid bin 'Amrel-Huza', r.a., prenosi: "Čuo sam Allahova Poslanika, s.a.v.s., kako kaže: 'Ko vjeruje u Allaha i u Sudnji dan, neka počasti gosta njegovom nagradom!' Rekli su: 'A šta je njegova nagrada, o Allahov Poslaniče?' Rekao je: 'Njegov dan i noć. Ugošćenje i gostoprimstvo je tri dana, a sve iznad toga je sadaka.'" (Muttefekun alejhi)
387. Ebu-Musa el-Ešari, r.a., prenosi da je uzeo abdest u svojoj kući, zatim izašao i rekao: "Danas ću pratiti Allahova Poslanika, s.a.v.s., i bit ću čitav ovaj dan s njim." Došao je u džamiju i pitao za Vjerovjesnika, s.a.v.s. Rekli su mu: "Otišao je ovamo!" Rekao je: "Izašao sam za njegovim tragom pitajući za njega, dok nije ušao u bunar Eris' (ograđeni prostor u kom se nalazio i ovaj bunar). Sjeo sam kod vrata (ulaza), dok nije Allahov Poslanik, s.a.v.s., obavio nuždu i uzeo abdest. Potom sam mu prišao, a on je već bio sjeo na bunar Eris, na sred njegove ograde, otkrio potkoljenice, stavljajući (noge) u bunar. Poselamio sam ga, pa otišao i sjeo kod vrata, rekavši: 'Danas ću sigurno biti Poslanikov čuvar!' Došao je Ebu-Bekr, r.a., i gurnuo vrata, pa sam rekao: 'Ko je?' Rekao je: 'Ebu-Bekr!' Rekoh: 'Pričekaj!' Zatim sam otišao i rekao: 'Allahov Poslaniče, ovo je Ebu-Bekr, traži dozvolu (da uđe)!' Rekao je: 'Pusti ga i obraduj Džennetom!' Povratio sam sam se i Ebu-Bekru rekao: 'Uđi, Poslanik te obveseljava Džennetom!' Zatim je ušao Ebu-Bekr, sjedajući desno od njega na ogradu i spuštajući noge u bunar, kao što je učinio i Poslanik, s.a.v.s., otkrivajući potkoljenice. Vratio sam se i sjeo. Ostavio sam bio brata da se abdesti i pridruži mi se. Rekoh: 'Ako Allah želi nekome dobro misleći na svoga brata sad će ga dovesti.' Utom, neko pokrenu vrata. Rekoh: 'Ko je?' Reče: 'Omer ibn el- Hattab!' Rekoh: 'Sačekaj!' Otišao sam Poslaniku, s.a.v.s., poselamio ga i rekao: 'Ovo je Omer, traži da uđe!' Rekao je: 'Dozvoli mu i obraduj ga Džennetom!' Vratio sam se Omeru i rekao: 'Dozvolio je, i obveseljava te Džennetom!'On je ušao, sjeo kod Poslanika sa lijeve strane na ogradu, stavljajući noge u vodu. Vratio sam se i sjeo, rekavši: 'Ako Allah želi nekome dobro, misleći na svoga brata, sad će ga dovesti!' U tom času dođe neko i pokrenu vrata. Rekoh: 'Ko je?' Reče: "Usman ibn 'Affan.' Rekoh: 'Sačekaj!' Otišao sam Poslaniku pa ga obavijestio. Rekao je: 'Dozvoli mu i obraduj ga Džennetom, uz iskušenje koje će mu se dogoditi!' Vratio sam se i rekao: 'Uđi, Poslanik te obveseljava Džennetom, uz iskušenje koje će ti se dogoditi!' Ušao je. Pošto je našao ogradu popunjenu, sjeo je nasuprot njima, s druge strane." Seid ibn el-Musejjeb rekao je: 'To sam protumačio da će im tako biti poredani mezari."' (Muttefekun alejhi)
388. Ibn-Šumase prenosi: "Došli smo kod 'Amra ibn el-'Asa, r.a., na njegovoj samrti. On je dugo plakao, okrenuvši lice prema zidu, pa mu je njegov sin počeo govoriti: 'O moj babo, zar te Allahov Poslanik, s.a.v.s., nije obveselio s tim i tim?' Potom se on okrenuo licem i rekao: 'Zaista je najvrednije što sam pripremio svjedočanstvo (šehadet) da nema drugog boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov Poslanik. Zaista sam ja prošao kroz tri perioda. Bio sam takav, da nije bilo nikog ko je mrzio više Allahova Poslanika od mene, i ništa mi ne bi bilo draže da sam ga se domogao pa ga ubio. Da sam u takvoj situaciji umro, bio bih od stanovnika vatre. Kada je Allah dao da islam uđe u moje srce, došao sam Vjerovjesniku, s.a.v.s., i rekao mu: 'Pruži svoju desnu ruku, da ti se zavjetujem!' On je pružio svoju desnu ruku, a ja sam svoju ruku povukao. Rekao je: 'Šta ti je'Amre?' Rekao sam: 'Htio sam postaviti uvjet.'Rekao je: 'Šta ćeš uvjetovati?' Rekao sam: 'Da mi bude oprošteno!' Rekao je: 'Zar ne znaš da islam buši ono što je bilo prije njega, i da hidžra buši ono što je bilo prije nje, i da hadž briše ono što je bilo prije njega?' I niko mi tada nije bio draži od Allahova Poslanika, s.a.v.s., i uvaženiji u mojim očima od njega. Nisam ga se mogao nagledati, koliko sam ga uvažavao i poštivao. Da si me pitao da ti ga opišem, ne bih mogao jer ga se nisam mogao nagledati. Da sam umro u tom stanju, nadao bih se da budem dženetlija. Zatim sam postao namjesnikom i odgovornim za mnoge stvari pa ne znam kakvo je moje stanje u tom pogledu. Pa kada umrem, neka me ne slijedi ona koja nariče niti vara. A kada me u kabur stavite, nagrćite na mene zemlju malo po malo, zatim sjedite oko moga kabura toliko vremena, za koliko se može zaklati deva i podijeliti njeno meso, da bih osjećao vašu prisutnost i razmišljao što ću odgovoriti poslanicima moga Gospodara (Munkiru i Nekiru).'" (Muslim)
389. Zejd bin Erkam, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., ustao između njih da održi govor, pa se zahvalio Allahu, i pohvalio Ga, savjetovao (nas) i opominjao, a zatim je rekao: "Zar ne, o ljudi, i ja sam čovjek, i samo što nije došao Poslanik moga Gospodara (melek smrti), pa ću mu se odazvati. Ja među vama ostavljam dvije važne i velike stvari: prva je Allahova Knjiga; u njoj je uputa i svjetlo! Uzmite Allahovu Knjigu i držite se nje." Pa nas je podstakao na Allahovu Knjigu i budio u nama želju za njom. Zatim je rekao: "I (pazite) moju porodicu! Zaklinjem vas Allahom da (pazite) moju porodicu!" (Muslim)
390. Salim ibn Abdullah ibn 'Umer prenosi da je Abdullah ibn 'Umer govorio čovjeku koji hoće da ide na put: "Približi mi se da se s tobom oprostim, onako kako se Allahov Poslanik s nama opraštao!" Govorio je: "Ostavljam kod Allaha na čuvanje tvoju vjeru, tvoju sigurnost i emanet, i ishod i kraj tvoga rada (i života)." (Tirmizi)
391. Enes, r.a., prenosi: "Došao je neki čovjek Vjerovjesniku, s.a.v.s., i rekao: 'O Allahov Poslaniče, ja hoću na put, pa me otpremi i opskrbi!' Poslanik, s.a.v.s., rekao je: 'Allah te opskrbio takvalukom (bogobojaznošću)!' Čovjek je rekao: 'Daj mi još!' Poslanik je rekao: 'Neka ti oprosti grijehe!' Čovjek je rekao: 'Daj mi još!' Poslanik je rekao: 'I neka ti olakša (dadne) svako dobro gdje god budeš!'" (Tirmizi)
392. Džabir, r.a., prenosi: "Allahov Poslanik, s.a.v.s., podučavao nas je da obavljamo istiharu namaz u svakoj prilici, kao što nas je podučavao nekoj suri iz Kur'ana. Govorio je: 'Kada neko od vas hoće uraditi (neki posao), neka mimo farza klanja dva rekata, a zatim neka kaže: - Allahu moj, ja tražim za sebe što je dobro, s Tvojim znanjem, i molim Te da mi daš Svojom moći i molim Te da mi daš od Tvoje velike blagodati! Ti, zaista, sve možeš, a ja ne mogu! Ti sve znaš, a ja ne znam i Ti si poznavalac tajni! Allahu moj, ako je ovaj posao koristan za mene, moju vjeru, život, i svršetak (ahiret)', ili je rekao: 'U mojoj bliskoj i dalekoj budućnosti, Ti mi ga odredi (propisi) i olakšaj, a zatim mi daj berićet (blagodat) u njemu. A ako je ovaj posao zlo za mene, moju vjeru, život, i svršetak (ahiret)', u mojoj bliskoj i dalekoj budućnosti, Ti ga od mene otkloni i udalji me od njega i odredi (propisi) mi dobro i hajr, ma gdje se ono nalazilo, zatim mi daj da s njim budem zadovoljan!' Rekao je: 'A zatim spomene svoju želju.'" (Buhari)
393. Mustehab je (poželjno) ići jednim putem na Bajram (namaz), u posjetu bolesniku, na hadž, u boj, na dženazu i tome slično, a vratiti se drugim putem da bi bilo što više mjesta na kojim se čini ibadet.
394. Džabir, r.a., prenosi: "Vjerovjesnik je, s.a.v.s., na Bajram (namaz) išao jednim putem, a vraćao se drugim." (Buhari)
395. Aiša, r.a, prenosi: "Desna ruka Allahova Poslanika, s.a.v.s., bila je za abdest i jelo, a lijeva za hamama i ono što je prljavo." (Ebu-Davud)
396. Ebu-Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Kada se neko od vas obuva, neka počne s desnom (nogom), a kada se izuva, neka počne s lijevom. Neka desna bude ta koja se prva obuva, a zadnja izuva!" (Muttefekun alejhi)
397. 'Umer ibn Ebi-Seleme r.a., prenosi: "Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao mi je: 'Spomeni Allaha, jedi svojom desnom (rukom), i jedi ispred sebe!'" (Muttefekun alejhi)
398. Aiša, r.a., prenosi: "Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: 'Kada neko od vas jede, neka spomene Allahovo ime, a ako zaboravi spomenuti Allahovo ime na početku, neka kaže: 'Bismillahi evvelehu ve ahirehu' ('U ime Allaha'), na početku i na kraju ovoga (jela).'" (Ebu-Davud, Tirmizi)
399. Džabir, r.a., prenosi: "Čuo sam Allahova Poslanika, s.a.v.s., kako kaže: 'Kada neko od vas uđe u svoju kuću, pa spomene Uzvišenog Allaha kod ulaska, i pri jelu, šejtan kaže svojim prijateljima: 'Nema vam konaka, niti večere!' A kada uđe, a ne spomene pri tom Uzvišenog Allaha, šejtan kaže: 'Našli ste konak!' A ako ne spomene Uzvišenog Allaha ni kada pođe jesti, on (šejtan) kaže: 'Našli ste konak i večeru!'" (Muslim)
400. Huzejfe, r.a., prenosi: "Kada bismo jeli sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., neku hranu, nismo pružali ruku, dok ne bi počeo Allahov Poslanik, s.a.v.s., i stavio svoju ruku. I tako, dok smo jedanput bili s njim na obroku, dotrčala je neka djevojčica, koju kao da je neko tjerao, i pružila svoju ruku da jede, pa ju je Allahov Poslanik, s.a.v.s., uhvatio za ruku, zatim je došao neki beduin, kojeg kao da je neko tjerao, i pružio svoju ruku, a on, s.a.v.s. ga je isto tako uhvatio za nju, a zatim rekao: 'Zaista, šejtanu biva dozvoljena hrana kod koje nije spomenuto Allahovo ime!' On je doveo ovu djevojčicu, da bi mu zbog nje bila (hrana) dozvoljena, (jer ona nije spomenula Allahovo ime), pa sam je uzeo za ruku (i spriječio je), zatim je doveo ovog beduina da bi mu zbog njega hrana bila dozvoljena, pa sam ga uzeo za ruku. 'Tako mi Onoga, u čijoj je ruci moja duša, zaista je njegova (šejtanova) ruka u mojoj ruci, s rukama njih dvoje.' Zatim je spomenuo ime Uzvišenog Allaha i jeo." (Muslim)
401. Ashab Umejje ibn Mahšijj, r.a., prenosi: "Allahov Poslanik, s.a.v.s., je sjedio. Neki je čovjek jeo, a nije spomenuo Allahovo ime, sve dok nije ostao samo jedan zalogaj. Kada ga je uzeo, rekao je: 'Bismillahi evvelehu ve ahirehu.' ('U ime Allaha, na početku i na kraju ovoga jela'), pa se Allahov Poslanik, s.a.v.s., nasmijao, a zatim je rekao: 'Šejtan je s njim jeo cijelo vrijeme, a kada je spomenuo Allahovo ime, sve je povratio što mu je bilo u stomaku!'" (Ebu-Davud, Nesai)
402. Ebu-Umame, r.a., pripovijeda da bi Vjerovjesnik s.a.v.s., kada bi se podigao sa sofre, rekao: "Hvala Allahu neizmjerno, skrušeno i blagoslovljeno; On ni o kome nije ovisan, a o Njemu je sve ovisno!" (Buhari)
403. Muaz ibn Enes, r.a., prenosi da je Resulullah, s.a.v.s., rekao: "Ko nakon objeda kaže: 'Hvala Allahu, koji me je nahranio i opskrbio, bez ikakvog mog truda i udjela, bit će mu oprošteni prethodno učinjeni (manji) grijesi.'" (Ebu-Davud, Tirmizi)
404. Ebu-Hurejre, r.a., pripovijeda: "Nikada Resulullah, s.a.v.s., nije hranu pokudio; ako bi mu se dopala, jeo bi, a ako ne bi, ostavio bi je!" (Muttefekun alejhi)
405. Džabir, r.a., prenosi da je Vjerovjesnik jedne prilike zatražio od svojih ukućana začin za jelo, pa kada su mu odgovorili da nemaju ništa, osim sirćeta, naredio je da mu ga donesu. Potom je pristupio jelu, izgovarajući: "Divan li je začin sirće, divan li je začin sirće!" (Muslim)
406. Ebu-Hurejre, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Kada neko od vas bude pozvan na gozbu, neka se odazove; pa ako bude postio, neka dovu za ukućane učini (blagoslovi ih), a ako ne bude postio, neka jede." (Muslim)
407. Ebu-Mes'ud el-Bedri, r.a., pripovijeda da je jednom neki čovjek pozvao Vjerovjesnika, s.a.v.s., na gozbu koju je pripremio njemu i još četverici. U putu im se pridružio neki čovjek, pa kada su stigli do domaćinovih vrata, Vjerovjesnik, s.a.v.s., reče: "Ovaj nas je slijedio, pa ako hoćeš, dozvoli mu da uđe, a ako nećeš, on će se vratiti!" "Ja mu dajem dozvolu, o Allahov Poslaniče!", odgovori domaćin. (Muttefekun alejhi)
408. Vahšijj b. Harb, r.a., prenosi da su Resulullahovi, s.a.v.s., ashabi rekli: "O Allahov Poslaniče, mi jedemo, ali se ne najedemo?" "Možda jedete pojedinačno?", upita ih on. "Da!", odgovoriše ashabi. "Jedite zajedno i spomenite Allahovo ime, pa će vam hrana biti berićetna", reče im Resulullah, s.a.v.s.. (Ebu-Davud)
409. Ibn-'Abbas, r.a., prenosi da je Resulullah, s.a.v.s., rekao: "Kada neko od vas završi s jelom, neka prste ne briše dok ih ne obliže!" (Muttefekun alejhi)
410. Prenosi se da je K'abb. Malik rekao: "Vidio sam Resulullaha, s.a.v.s., kako jede s tri prsta, pa kada je završio, oblizao ih je." (Muslim)
411. Džabir, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Kada nekom od vas ispadne zalogaj, neka ga uzme, otkloni ono što se za njega prilijepilo i pojede, a neka ga ne ostavlja šejtanu; neka ne tare ruke peškirom, prije nego što prste obliže, jer on ne zna u kojoj mu je hrani berićet." (Muslim)
__________________________________________________________________________________
