Šejh Abo Anas Hamad al Osman
Kaže Huzejfa: Resul savs nas je obvjestio o raznim stvarima. Neke sam već vidio, a neke očekujem. Kaže Resul savs: Iskrenost se spušta u dubine ljudskih srca, a zatim se oni tome uče iz Kurana, a zatim iz Suneta. Hafiz ibn Hadžer kaže: Riječi: A zatim se oni tome uče iz Kurana, a zatim iz Suneta, znače da se treba prvo naučiti Kuran, prije nego se dadne na izučavanje Suneta.
ElMejmuni kaže: Upitao sam Abu Abdullaha imama Ahmeda, šta misli da je bolje, da pocnem učiti sina prvo Kuranu ili hadisu, na što mi on reče: Kuranu. Pa sam ga upitao: Hoću li ga učiti svemu iz Kurana? Kaže: Ako ti nije teško, a ako jest pa uči ga onda onome što možeš. Kad počne da uči Kuran, nauči ga pravilnom učenju i nek ustraje na tome.
Ibn Muflih kaže: Zbog toga su na ispravnom putu učenici imama Ahmeda. Ibn Tejmija kaže: Što se tiče učenja Kurana napamet, tome se treba dati prednost nad mnogim drugim stvarima, koje ljudi smatraju znanjem, a koje su u stvari ili potpuno bezvrijedne, ili od kojih ima malo koristi. Ovo važi naročito za one koji žele da steknu duboko znanje o Islamu i njegovim propisima. Ono što je bitno za takvu osobu je da počne sa učenjem Kurana napamet, jer je to izvor svih grana ilma u Islamu.
Ovo je suprotno onome što rade mnogi novotari, kad se na primjer preokupe nekim površnim djelom znanja, kao na primjer govor, il vrlo rijetke stvari u vezi razlika, ili slijepo slijede a za što nema potrebe, ili se drže čudnih i rijetkih hadisa za koje nema osnove, niti koristi, i mnoge diskusije te donose dokaze. A ostavlja učenje Kurana, koje je mnogo važnije od toga svega.
Muhamed ibn Fadl kaže: Čuo sam moga djeda da kaže: Pitao sam svoga oca za dozvolu da učim od Kutejba, pa mi je otac rekao: Prvo se nauči Kuran, pa ćeš dobiti dozvolu. Pa sam se naučio Kuran napamet. Zatim mi otac reče: Ustraj na tome dok ne budeš vodio ljude na teraviji. Pa i kad sam i to ispunio, dao mi je dozvolu.
Ibn AdbulBarr kaže: Traženje znanja je u različitim stepenima, koji ne treba da se preskaču. Onaj ko ih preskoči, on se ne drži puta ashaba i onih koji ih slijede. A onaj ko uzme put drugačiji od njihovog, takav je ozbiljno skrenuo. A onaj ko ostavi ovaj put zbog svog idžtihada, takav je pogriješio. Znači prvi stepen u traženju znanja je da sa nauči Allahova Knjiga i da se razumije. I dužnost je da se traži znanje o svemu što će ti pomoći na tom putu. Kako bilo, ja ne kažem da se mora cijeli Kuran naučiti napamet, ali je dužnost svakom onome ko želi da bude alim.
Hatib Bagdadi kaže: Dobro je da učenik počne sa učenjem Kurana napamet, jer je to najveći izvor znanja i treba mu se dati prioritet.
Hafiz Nevevi kaže: Prva stvar sa kojom učenik treba da počne je učenje Kurana napamet, jer odatle dolazi sve ostalo znanje. Ashabi i oni koji ih slijede, nisu učili fikh ni hadis nikoga osim onoga koji je poznavao Kuran. Kad se on nauči, onda se može dati na hadis, fikh ili bilo koju granu ilma.
Allah kaže: I kao Kuran, sve dio po dio ga objavljujemo da bi ga ti ljudima malo po malo kazivao, i prema potrebi ga objavljujemo.(17;106). Resul savs je rekao Abdullahu ibn Amru ibn Asu: Učite Kuran jednom mjesečno. Pa sam rekao: Ja mogu više. Pa mi je Resul savs rekao: Uči ga jednom u dvadeset noći. Pa sam rekao: Ja mogu više. Pa mi je Resul savs rekao: Prouči ga jedom sedmično i ne prelazi to.
Abdullah ibn Amr ibn As prenosi od Resula savs da je rekao: Ne razumije Kuran onaj ko ga prouči za manje od tri dana.
Omer ibn AbdelWahid kaže: Pročitali smo Muwettu od imama Malika, za 40 dana, pa nam je rekao: Knjiga koju sam pisao 40 godina, vi je čitate za 40 dana. Kako malo vi razumijete.
Kaže Hattib Bagdadi: Važno je da se učenik upozna sa znanjem i ne uzma puno odjednom. Bolje je uzimati po malo, onoliko koliko se može zapamtiti i razumjeti. Zbog toga kaže Allah: Oni koji ne vjeruju govore: Trebalo je da mu Kuran bude objavljen čitav, i to odjednom. A tako se objavljuje da bi smo njime tvoje srce učvrstili, i mi ga sve ajet po ajet objavljujemo.(35;32).
Hattob kaže isto: Neka svaka osoba sebi postavi granice, bez da se napreže svim svojim snagama...
Allah kaže: Gospodaru Moj, Ti znanje moje proširi.(20,104). Kaže Umu Seleme: Allahov Poslanik bi običavao doviti na sabahu: Allahu, molim te za korisno znanje, dobra djela i čistu nafaku. Anas ibn Malik kaže: čuo sam Allahovog Poslanika da uči dovu: O Allahu, okoristi me znanjem, nauči me ono što će mi koristiti, opskrbi me znanjem, od kojeg ću imati koristi. Abu Bekr Muhamed ibn Jafer kaže: čuo sam ibn Huzejma kad je bio upitan: Odakle si stekao znanje? Pa je rekao: Allahov Poslanik je rekao: Voda Zemzem je za ono što se pije. Pa kad sam pio Zemzem, učio sam dovu da mi Allah poveća znanje.
Ibn Tejmija kaže: sa sjećanjem na Allaha i okretanjem prema Njemu, Allah će uputiti takvu osobu jer On kaže: Moj robe! Svi ste vi u dalaletu, osim onoga koga uputim.
Resul savs je običavao reći: O Allahu, Gospodaru Džibrila, Mikaila i Israfila! Stvoritelju nebesa i zemlje, Onaj koji znaš nevidljivo i vidljivo, uputi me na ono što me neće odvesti od istine, Ti upućuješ koga hoćeš na Pravi put.
2002 Kulturni Centar Skandinavija
___________________________________________
