1. Zabranjuje se govor kada se imam popne na minber, a onaj koji se poigra sa kamenčićima ili nečim drugim izgubio je vrijednost džume-namaza.
2. Ko uđe u mesdžid dok imam drži hutbu nije mu dozvoljeno da naziva selam. Međutim, ukoliko neko i pored toga nazove selam, prepušteno je izboru da mu se uzvrati išaretom na selam, da mu se nikako ne uzvrati ili da mu se odgovori selam u sebi, a ne naglas.
3. Kada hatib spomene ime Allahova Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, dozvoljeno je slušaocu da u sebi donese salavate na njega.
4. Prilikom kihanja za vrijeme hutbe dozvoljeno je klanjaču da se u sebi zahvali Allahu, dželle šanuhu.
5. Kada hatib spomene ajete koji govore o kazni i o Džehennemu, dozvoljeno je slušaocu da zatraži zaštitu od vatre, a isto je pravilo i sa istigfarom.
6. Ukoliko hatib bude dovio prilikom prve ili druge hutbe, dozvoljeno je slušaocu da u sebi izgovara "Amin!" Ukoliko hatib počne učiti dovu nakon druge hutbe, dozvoljeno je slušaocu da izgovara "Amin", jer je hatib završio sa hutbom.
7. Dozvoljen je govor za vrijeme hutbe u slučaju spašavanja slijepca, opominjanja na postojanje zmije, škorpijona, vatre ili nečeg sličnog u mesdžidu kako bi se otklonila šteta.
____________________________________________
