(Sura El-Kurejš)
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
1 Zbog navike Kurejšija,
2. navike njihove da zimi i ljeti putuju,
3. neka se oni Gospodaru hrama ovoga klanjaju,
4. koji ih gladne hrani i od straha brani.
Sura El-Kurejš je objavljena u Mekki i ima četiri ajeta. Neki komentatori Kur'ana kažu da se prvi ajet ove sure nadovezuje na posljednji ajet sure El-Fil (pa ih On kao lišće koje su crvi istočili učinio), tj. vlasnike slona koji su krenuli da sruše Ka'bu ,te da riječ ''Li ilafi'' označava blagodat. Na osnovu ovog tumačenja ovi ajeti bi značili: Uradili smo to sa vlasnicima slona kao blagodat prema vama i uz to vam podarili blagodat putovanja ljeti i zimi. Harf ''lam'' u ovoj riječi ukazuje na blagodat uz blagodat. Mudžahid u tumačenju ovog ajeta kaže: ''Iz blagodati prema njima učinismo da im putovanje ljeti i zimi ne pričinjava nikakvu poteškoću''. Takođe kaže: ''Iz Moje blagodati prema Kurejšijama.'' Drugi kažu da je Allah dželle šanuhu ovim ajetom htjeo da zadivi Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i da ga začudi Svojim blagodatima prema Kurejšijama. Kao da je rekao: ''Divi se, o Muhammede, blagodatima koje sam podario Kurejšijama, a koje se ogledaju u tome što putuju ljeti i zimi.
Zatim je u ajetu ''neka se oni Gospodaru hrama ovoga klanjaju '' upozorio Kurejšije da to ih to ne smije odvrati od obožavanja Allaha, dželle šanuhu, i slijeđenja Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. Imam Taberi kaže: ''Smatram da je ispravno to da kažemo da harf ''Lam'' ima za cilj podstači na čuđenje prema blagodatima Kurejšija, on bi tada značio: Čudite se blagodatima Kurejšija koji putuju ljeti i zimi, a koji pored tih blagadati ne obožavaju Gospodara ovog Svetog hrama, koji ih hrani i štiti od straha. Učenjaci su se složili da su ove dvije sure, El-Fil i El-Kurejš, zasebne sure, što ukazuje na neispravnost ovog mišljenja. Komentarišući ovaj ajet Ibn-Abbas kaže: ''Zabranio im je putovanje i naredio da obožavaju Gospodara Svetog hrama i na taj način ih oslobodio poteškoće koju su doživljavali na svojim putovanjima. Nisu se odmarali ni ljeti ni zimi. Allah, dželle šanuhu, ih je iz Svoje blagodati nahranio i zaštititio od straha tako da im kasnije nije bilo neophodno da putuju – ako su htjeli, putovali su, u suprotnom, ostajali su kod kuće''. Katade kaže da ovaj ajet znači: ''Zbog navike Kurejšija, navike da putuju ljeti i zimi''. Kurejšije su putovali u dva pravca: ljeti su putovali u Šam a zimi u Jemen, zbog toga što su u Šamu zimi vladale velike hladnoće. Ibn-Abbas u tumačenju ovog ajeta veli: ''Zimu su provodili u Mekki a ljeto u Taifu''.
''Neka se oni Gospodaru hrama ovoga klanjaju '', tj. neka ostanu u svom mjestu i domovini, Mekki i neka obožavaju Gospodara ove kuće – Ka'be. Ibrahim prenosi da je Omer ibn el-Hattab jedne prilike klanjao akšam u Mekki i da je učio suru Kurejš. Kada je došao do ajeta ''neka se oni Gospodaru ovog hrama klanjaju'' naišaretio je rukom na Ka'bu.'' Ibn-Abbas je u tumačenju ovih ajeta rekao: ''Naređeno im je da se naviknu obožavati Gospodara ovog hrama ko što su se navikli da putuju ljeti i zimi''.
''Koji ih gladne hrani'', tj. Kurejšije zbog dove Ibrahima alejhi selam: ''Opskrbi ih svakovrsnim plodovima ...''
''I od straha brani'', mufessiri se razilaze oko značenja ovih riječi. Jedni kažu da ih brani od onog čega se boje oni koji nisu stanovnici Mekke, kao što su: pljačka, ratovi, ubistva i druge stvari kojih su se arapi pribojavali da ih neće zadesiti jedne od drugih. Ibn Abbas, radijallahu anhu, o ovim riječima kaže: ''Štiti ih od straha zbog dove Ibrahima, alejhi selam, : « Gospodaru, učini ovaj grad sigurnim.» Mudžahid kaže: «Štiti ih od svakog neprijatelja u njihovom Svetom mjestu.» Katade veli: «Stanovnici Mekke su bili trgovci i bezbjedno su se kretali među ostalim arapima. Arapi, koji su u to vrijeme napadali i pljačkali jedni druge nisu imali tu bezbjednost i nisu se mogli slobodno kretati. Ako bi se desilo da neko od stanovnika Mekke bude napadnut čim kaže da je iz Mekke, istog trenutka ostavljen je na miru i njegov imetak je bio ostavljen iz poštovanja prema stanovnicima Mekke, i to je sigurnost koju im je podario Allah, dželle šanuhu.»
Ibn-Zejd kaže: ''Arapi su se međusobno napadali i pljačkali dok su Kurejšije bili toga pošteđeni. Nakon toga je proučio ajet: ''Zar im Mi ne pružamo priliku da borave u svetom i bezbjednom mjestu gdje se, kao Naš dar, slivaju plodovi svakovrsni.'' Drugi kažu: ''Sačuvao ih je od plemena Džuzam iz Jemena.'' Ovo mišljenje zastupaju Ibn-Abbas, Dahhak, Sufjan i dr. Imam Taberi veli: ''Ispravno je da kažemo da ih je Allah dželle šanuhu sačuvao od svakog straha i neprijatelja ne izuzimajući ništa od ostalih opasnosti kojima su drugi bili izloženi''.
2. navike njihove da zimi i ljeti putuju,
3. neka se oni Gospodaru hrama ovoga klanjaju,
4. koji ih gladne hrani i od straha brani.
Sura El-Kurejš je objavljena u Mekki i ima četiri ajeta. Neki komentatori Kur'ana kažu da se prvi ajet ove sure nadovezuje na posljednji ajet sure El-Fil (pa ih On kao lišće koje su crvi istočili učinio), tj. vlasnike slona koji su krenuli da sruše Ka'bu ,te da riječ ''Li ilafi'' označava blagodat. Na osnovu ovog tumačenja ovi ajeti bi značili: Uradili smo to sa vlasnicima slona kao blagodat prema vama i uz to vam podarili blagodat putovanja ljeti i zimi. Harf ''lam'' u ovoj riječi ukazuje na blagodat uz blagodat. Mudžahid u tumačenju ovog ajeta kaže: ''Iz blagodati prema njima učinismo da im putovanje ljeti i zimi ne pričinjava nikakvu poteškoću''. Takođe kaže: ''Iz Moje blagodati prema Kurejšijama.'' Drugi kažu da je Allah dželle šanuhu ovim ajetom htjeo da zadivi Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i da ga začudi Svojim blagodatima prema Kurejšijama. Kao da je rekao: ''Divi se, o Muhammede, blagodatima koje sam podario Kurejšijama, a koje se ogledaju u tome što putuju ljeti i zimi.
Zatim je u ajetu ''neka se oni Gospodaru hrama ovoga klanjaju '' upozorio Kurejšije da to ih to ne smije odvrati od obožavanja Allaha, dželle šanuhu, i slijeđenja Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. Imam Taberi kaže: ''Smatram da je ispravno to da kažemo da harf ''Lam'' ima za cilj podstači na čuđenje prema blagodatima Kurejšija, on bi tada značio: Čudite se blagodatima Kurejšija koji putuju ljeti i zimi, a koji pored tih blagadati ne obožavaju Gospodara ovog Svetog hrama, koji ih hrani i štiti od straha. Učenjaci su se složili da su ove dvije sure, El-Fil i El-Kurejš, zasebne sure, što ukazuje na neispravnost ovog mišljenja. Komentarišući ovaj ajet Ibn-Abbas kaže: ''Zabranio im je putovanje i naredio da obožavaju Gospodara Svetog hrama i na taj način ih oslobodio poteškoće koju su doživljavali na svojim putovanjima. Nisu se odmarali ni ljeti ni zimi. Allah, dželle šanuhu, ih je iz Svoje blagodati nahranio i zaštititio od straha tako da im kasnije nije bilo neophodno da putuju – ako su htjeli, putovali su, u suprotnom, ostajali su kod kuće''. Katade kaže da ovaj ajet znači: ''Zbog navike Kurejšija, navike da putuju ljeti i zimi''. Kurejšije su putovali u dva pravca: ljeti su putovali u Šam a zimi u Jemen, zbog toga što su u Šamu zimi vladale velike hladnoće. Ibn-Abbas u tumačenju ovog ajeta veli: ''Zimu su provodili u Mekki a ljeto u Taifu''.
''Neka se oni Gospodaru hrama ovoga klanjaju '', tj. neka ostanu u svom mjestu i domovini, Mekki i neka obožavaju Gospodara ove kuće – Ka'be. Ibrahim prenosi da je Omer ibn el-Hattab jedne prilike klanjao akšam u Mekki i da je učio suru Kurejš. Kada je došao do ajeta ''neka se oni Gospodaru ovog hrama klanjaju'' naišaretio je rukom na Ka'bu.'' Ibn-Abbas je u tumačenju ovih ajeta rekao: ''Naređeno im je da se naviknu obožavati Gospodara ovog hrama ko što su se navikli da putuju ljeti i zimi''.
''Koji ih gladne hrani'', tj. Kurejšije zbog dove Ibrahima alejhi selam: ''Opskrbi ih svakovrsnim plodovima ...''
''I od straha brani'', mufessiri se razilaze oko značenja ovih riječi. Jedni kažu da ih brani od onog čega se boje oni koji nisu stanovnici Mekke, kao što su: pljačka, ratovi, ubistva i druge stvari kojih su se arapi pribojavali da ih neće zadesiti jedne od drugih. Ibn Abbas, radijallahu anhu, o ovim riječima kaže: ''Štiti ih od straha zbog dove Ibrahima, alejhi selam, : « Gospodaru, učini ovaj grad sigurnim.» Mudžahid kaže: «Štiti ih od svakog neprijatelja u njihovom Svetom mjestu.» Katade veli: «Stanovnici Mekke su bili trgovci i bezbjedno su se kretali među ostalim arapima. Arapi, koji su u to vrijeme napadali i pljačkali jedni druge nisu imali tu bezbjednost i nisu se mogli slobodno kretati. Ako bi se desilo da neko od stanovnika Mekke bude napadnut čim kaže da je iz Mekke, istog trenutka ostavljen je na miru i njegov imetak je bio ostavljen iz poštovanja prema stanovnicima Mekke, i to je sigurnost koju im je podario Allah, dželle šanuhu.»
Ibn-Zejd kaže: ''Arapi su se međusobno napadali i pljačkali dok su Kurejšije bili toga pošteđeni. Nakon toga je proučio ajet: ''Zar im Mi ne pružamo priliku da borave u svetom i bezbjednom mjestu gdje se, kao Naš dar, slivaju plodovi svakovrsni.'' Drugi kažu: ''Sačuvao ih je od plemena Džuzam iz Jemena.'' Ovo mišljenje zastupaju Ibn-Abbas, Dahhak, Sufjan i dr. Imam Taberi veli: ''Ispravno je da kažemo da ih je Allah dželle šanuhu sačuvao od svakog straha i neprijatelja ne izuzimajući ništa od ostalih opasnosti kojima su drugi bili izloženi''.
(Sura El-Ma'un)
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
1 .Znaš li ti onoga koji onaj svijet poriče?
2. Pa to je onaj koji grubo odbija siroče,
3. i koji da se nahrani siromah – ne podstiče.
4. A teško onima koji, kada molitvu obavljaju,
5 .molitvu svoju kako treba ne izvršavaju,
6. koji se samo pretvaraju
7. i nikome ništa ni u naruč ne daju!
Sura El- Ma'un je objavljena u Mekki i ima sedam ajeta.
''Znaš li ti onog koji onaj svijet poriče?'' Imam Taberi kaže: ''Ajet znači: ''Vidiš li ,o Muhammede, onog koji niječe Allahovu, dželle šanuhu, nagradu i kaznu i ne pokorava mu se u njegovim naredbama i zabranama. Ibn-Abbas veli: ''Tj. onoga koji niječe Allahovu, dželle šanuhu, vlast.'' Ibn-Džurejdž kaže: ''Tj. niječe Sudnji dan''.
''Pa to je onaj koji grubo odbija siroče'', tj. onaj koji poriče Sudnji dan je onaj koji ne daje siročetu njegovo pravo i čini mu nepravdu. Ibn Abbas kaže: '' To je onaj koji ne daje siročetu njegovo pravo''. Mudžahid kaže: ''To je onaj koji grubo odbija siroče i ne hrani ga''. Katade kaže: ''To je onaj koji ponižava siroče i čini mu nepravdu''.
'' i koji da se nahrani siromah – ne podstiče'' tj. ne podstiče ni druge da hrane one kojima je hrana potrebna.
''A teško onima koji, kada molitvu obavljaju, molitvu svoju kako treba ne izvršavaju'' - riječ '' Fe vejlun '' može značiti i dolina tj. koja će biti puna gnjoja stanovnika džehennema će pripasti licemjerima koji sa obavljanjem namaza ne žele Allahovo zadovoljstvo i koji su nemarni prema svom namazu. Učenjaci se razilaze o značenju ajeta ''molitvu svoju kako treba ne uzvršavaju''.
Jedni kažu da to znači da oni odgađaju klanjanje namaza pa ga klanjaju tek onda kada mu prođe vrijeme.
Mus'ab bin Sa'd kaže: ''Pitao sam svoga oca o značenju ajeta: ''molitvu svoju kako treba ne uzvršavaju'', je li to znači da ostavljaju namaz?“ On mi reče: ''Ne, nego ne obavljaju namaz u njegovo vrijeme''.
Drugi kažu da to znači da oni ostavljaju namaz i nikako ga ne klanjaju.
Ibn Abbas kaže: ''To su munafici koji su pred ljudima obavljali namaz, a kada su sami ne bi klanjali''.
Mudžahid kaže: ''Tj. ostavljali su namaz''.
Treći pak smatraju da to znači da olahko shvataju dužnost namaza, nemarni su prema njemu i da se sa svojim namazom poigravaju.
Mudžahid kaže: ''Tj. poigravaju se sa namazom''.
Katade veli: ''Tj. nemarni su prema njemu''.
Katade također veli: ''tj. svejedno mu je klanjao ili ne klanjao''.
Imam Taberi kaže: ''Smatram da je ispravno da kažemo da ovaj ajet znači: da su nemarni prema namazu i da olahko shvaćaju obaveznost njegovog obavljanja, te da su im druge stvari preče od namaza, ponekad ga klanjaju kada prođe namasko vrijeme, a ponekad ga nikako i ne klanjaju''.
Ukoliko prethodno navedeno uzmemo kao tačno, onda ovaj ajet se može odnositi i na one koji ne obavljaju namaz u njegovo pravo vrijeme i na one koji ga ne obavljaju redovno.
Sa'd bin Ebi Vekkas, r.a., kaže: ''Upitao sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o značenju ajeta ''molitvu svoju kako treba ne uzvršavaju'' pa mi je odgovorio: ''To su oni koji ne obavljaju namaz u njegovo pravo vrijeme''.
Ebu Berze El-Eslemij r.a., prenosi da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, rekao nakon što je objavljen ovaj ajet: ''Allahu Ekber (Allah je Najveći), ovaj ajet vam je vrijedniji od čitavog dunjaluka. To je onaj koji kada obavi namaz ne nada se nikakvu dobru od toga namaza i koji kada ne obavi namaz ne boji se svoga Gospodara''. Obije predaje prenešene od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mogu podrazumjevati značenje ovog ajeta.
''koji se samo pretvaraju '' tj. oni koji se samo pretvaraju pred ljudima da obavljaju namaz, jer se oni ne nadaju nikakvoj nagradi niti se boje kazna zbog ostavljanja namaza. Oni obavljaju namaz samo da bi ih vjernici vidjeli i pomislili da su od njih i da ne bi prolijevali njihovu krv. To su licemjeri, koji su za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem ,skrivali u svojim prsima nevjerstvo, a javno ispoljavali Islam. Ibn Abbas veli: ''To su munafici, koji su pred ljudima obavljali namaz ,a kada su bili sami ne bi to činili''.
''i nikome ništa ni u naruč ne daju! '' tj. spriječavaju ljude da osjete bilo kakvu korist od njih. Značenje riječi '' Ma'un'' spomenute u ajetu je: korist koja se može pribaviti iz svake stvari. Učenjaci se razilaze u tome na šta se odnosi ova riječ u ovom ajetu. Jedni kažu da se to odnosi na zekat. Alija, r.a., kaže: '' i nikome ništa ni u naruč ne daju! '' tj. ne daju zekat''. Ibn Mejere, r.a., prenosi ,da je neki čovjek upitao ibn Umera o značenju ovog ajeta ,pa mu je on odgovorio: ''To je imetak na koji ne daje zekat''. Čovjek mu reče: ''Ali ibn Ummi Abd kaže da su to stvari koje ljudi međusobno jedni drugima posuđuju''. Ibn Umer r.a., mu reče: ''Ovaj ajet znači ono što sam ti ja rekao''. Ebu-l-Mugire kaže: '' upitao sam ibn Umera o značenju ovog ajeta pa mi je rekao: ''To je spriječavanje nečijeg prava''. Ibn Mes'ud r.a., veli: ''To je lonac, kofa, sjekira i dr.''. Ibn Zejd o značenju ovog ajeta kaže: ''To su munafici koji ne daju zekat na svoj imetak''. Drugi kažu da su to stvari koje ljudi međusobno jedni drugima posuđuju. Neki čovjek iz plemena Benu Temim je upitao ibn Mes'uda o značenju ovog ajeta, pa mu je on odgovorio: ''To je da ne posudiš nekom svoju sjekiru ili posudu''. Se'd bin Ajjad prenosi da ovo mišljenje zastupaju još neki drugovi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ibn Abbas r.a., kaže: ''El-Maun je pozajmljivanje''. Ibn Abbas također veli: ''To su kućne potrepštine''. Određen broj učenjaka veli da to znači da odbijaju pokornost. Drugo, kažu da je to odbijanje naređivanje dobra. Neki kažu da ova riječ označava imetak. Seid bin Musejjeb kaže: ''Riječ ''Ma'un'' u narječju Kurejšija znači: imetak. Imam Taberi, pak, smatra da ova riječ podrazumjeva sva značenja i mišljenja koja su prethodno spomenuta.
2. Pa to je onaj koji grubo odbija siroče,
3. i koji da se nahrani siromah – ne podstiče.
4. A teško onima koji, kada molitvu obavljaju,
5 .molitvu svoju kako treba ne izvršavaju,
6. koji se samo pretvaraju
7. i nikome ništa ni u naruč ne daju!
Sura El- Ma'un je objavljena u Mekki i ima sedam ajeta.
''Znaš li ti onog koji onaj svijet poriče?'' Imam Taberi kaže: ''Ajet znači: ''Vidiš li ,o Muhammede, onog koji niječe Allahovu, dželle šanuhu, nagradu i kaznu i ne pokorava mu se u njegovim naredbama i zabranama. Ibn-Abbas veli: ''Tj. onoga koji niječe Allahovu, dželle šanuhu, vlast.'' Ibn-Džurejdž kaže: ''Tj. niječe Sudnji dan''.
''Pa to je onaj koji grubo odbija siroče'', tj. onaj koji poriče Sudnji dan je onaj koji ne daje siročetu njegovo pravo i čini mu nepravdu. Ibn Abbas kaže: '' To je onaj koji ne daje siročetu njegovo pravo''. Mudžahid kaže: ''To je onaj koji grubo odbija siroče i ne hrani ga''. Katade kaže: ''To je onaj koji ponižava siroče i čini mu nepravdu''.
'' i koji da se nahrani siromah – ne podstiče'' tj. ne podstiče ni druge da hrane one kojima je hrana potrebna.
''A teško onima koji, kada molitvu obavljaju, molitvu svoju kako treba ne izvršavaju'' - riječ '' Fe vejlun '' može značiti i dolina tj. koja će biti puna gnjoja stanovnika džehennema će pripasti licemjerima koji sa obavljanjem namaza ne žele Allahovo zadovoljstvo i koji su nemarni prema svom namazu. Učenjaci se razilaze o značenju ajeta ''molitvu svoju kako treba ne uzvršavaju''.
Jedni kažu da to znači da oni odgađaju klanjanje namaza pa ga klanjaju tek onda kada mu prođe vrijeme.
Mus'ab bin Sa'd kaže: ''Pitao sam svoga oca o značenju ajeta: ''molitvu svoju kako treba ne uzvršavaju'', je li to znači da ostavljaju namaz?“ On mi reče: ''Ne, nego ne obavljaju namaz u njegovo vrijeme''.
Drugi kažu da to znači da oni ostavljaju namaz i nikako ga ne klanjaju.
Ibn Abbas kaže: ''To su munafici koji su pred ljudima obavljali namaz, a kada su sami ne bi klanjali''.
Mudžahid kaže: ''Tj. ostavljali su namaz''.
Treći pak smatraju da to znači da olahko shvataju dužnost namaza, nemarni su prema njemu i da se sa svojim namazom poigravaju.
Mudžahid kaže: ''Tj. poigravaju se sa namazom''.
Katade veli: ''Tj. nemarni su prema njemu''.
Katade također veli: ''tj. svejedno mu je klanjao ili ne klanjao''.
Imam Taberi kaže: ''Smatram da je ispravno da kažemo da ovaj ajet znači: da su nemarni prema namazu i da olahko shvaćaju obaveznost njegovog obavljanja, te da su im druge stvari preče od namaza, ponekad ga klanjaju kada prođe namasko vrijeme, a ponekad ga nikako i ne klanjaju''.
Ukoliko prethodno navedeno uzmemo kao tačno, onda ovaj ajet se može odnositi i na one koji ne obavljaju namaz u njegovo pravo vrijeme i na one koji ga ne obavljaju redovno.
Sa'd bin Ebi Vekkas, r.a., kaže: ''Upitao sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o značenju ajeta ''molitvu svoju kako treba ne uzvršavaju'' pa mi je odgovorio: ''To su oni koji ne obavljaju namaz u njegovo pravo vrijeme''.
Ebu Berze El-Eslemij r.a., prenosi da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, rekao nakon što je objavljen ovaj ajet: ''Allahu Ekber (Allah je Najveći), ovaj ajet vam je vrijedniji od čitavog dunjaluka. To je onaj koji kada obavi namaz ne nada se nikakvu dobru od toga namaza i koji kada ne obavi namaz ne boji se svoga Gospodara''. Obije predaje prenešene od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mogu podrazumjevati značenje ovog ajeta.
''koji se samo pretvaraju '' tj. oni koji se samo pretvaraju pred ljudima da obavljaju namaz, jer se oni ne nadaju nikakvoj nagradi niti se boje kazna zbog ostavljanja namaza. Oni obavljaju namaz samo da bi ih vjernici vidjeli i pomislili da su od njih i da ne bi prolijevali njihovu krv. To su licemjeri, koji su za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem ,skrivali u svojim prsima nevjerstvo, a javno ispoljavali Islam. Ibn Abbas veli: ''To su munafici, koji su pred ljudima obavljali namaz ,a kada su bili sami ne bi to činili''.
''i nikome ništa ni u naruč ne daju! '' tj. spriječavaju ljude da osjete bilo kakvu korist od njih. Značenje riječi '' Ma'un'' spomenute u ajetu je: korist koja se može pribaviti iz svake stvari. Učenjaci se razilaze u tome na šta se odnosi ova riječ u ovom ajetu. Jedni kažu da se to odnosi na zekat. Alija, r.a., kaže: '' i nikome ništa ni u naruč ne daju! '' tj. ne daju zekat''. Ibn Mejere, r.a., prenosi ,da je neki čovjek upitao ibn Umera o značenju ovog ajeta ,pa mu je on odgovorio: ''To je imetak na koji ne daje zekat''. Čovjek mu reče: ''Ali ibn Ummi Abd kaže da su to stvari koje ljudi međusobno jedni drugima posuđuju''. Ibn Umer r.a., mu reče: ''Ovaj ajet znači ono što sam ti ja rekao''. Ebu-l-Mugire kaže: '' upitao sam ibn Umera o značenju ovog ajeta pa mi je rekao: ''To je spriječavanje nečijeg prava''. Ibn Mes'ud r.a., veli: ''To je lonac, kofa, sjekira i dr.''. Ibn Zejd o značenju ovog ajeta kaže: ''To su munafici koji ne daju zekat na svoj imetak''. Drugi kažu da su to stvari koje ljudi međusobno jedni drugima posuđuju. Neki čovjek iz plemena Benu Temim je upitao ibn Mes'uda o značenju ovog ajeta, pa mu je on odgovorio: ''To je da ne posudiš nekom svoju sjekiru ili posudu''. Se'd bin Ajjad prenosi da ovo mišljenje zastupaju još neki drugovi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ibn Abbas r.a., kaže: ''El-Maun je pozajmljivanje''. Ibn Abbas također veli: ''To su kućne potrepštine''. Određen broj učenjaka veli da to znači da odbijaju pokornost. Drugo, kažu da je to odbijanje naređivanje dobra. Neki kažu da ova riječ označava imetak. Seid bin Musejjeb kaže: ''Riječ ''Ma'un'' u narječju Kurejšija znači: imetak. Imam Taberi, pak, smatra da ova riječ podrazumjeva sva značenja i mišljenja koja su prethodno spomenuta.
(Sura El-Kevser)
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
1. Mi smo ti, uistinu, mnogo dobro dali,
2. zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji,
3. onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez pomena ostati.
Sura El- Kevser je objavljena u Mekki i ima tri ajeta. Učenjaci se razilaze u značenju riječi ''Kevser''. Jedni kažu da je to rijeka u Džennetu, koju je Allah dželle šanuhu podario Muhammedu sallallahu alejhi ve sellem. Ibn Umer r.a. kaže: ''Kevser je rijeka u Džennetu, obale su joj od zlata i srebra, teče po biserju i draguljima. Voda joj je bjelja od mlijeka i slađa od meda''. U drugoj predaji od Ibnu Umera se još dodaje: ''A zemlja oko nje ima ugodniji miris od mirisa miska''. Mudžahid prenosi da je neki čovjek upitao Aišu r.a. o značenju riječi ''Kevser '' pa mu je ona rekla: ''To je rijeka u Džennetu. Čak i onaj ko stavi prste u uši čuće njen žubor''. Aiša ,r.a., također veli: ''Kevser je rijeka u Džennetu, na kojoj ima posuda koliko zvijezda na nebu''. Ibn Abbas r.a., kaže: ''Kevser je rijeka koju je Allah podario Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, u Džennetu''.
Enes bin Malik, r.a., kaže: ''Kada je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, uzdignut na zemaljsko nebo krenuo je sa Džibrilom, sallallahu alejhi ve sellem, i naišao na rijeku pored koje je bio dvorac sagrađen od bisera i crvekanstog zlata. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, ode i pomirisa zemlju okolo njega i vidje da miriše poput miska. On upita: ''Džibrile, kakva je ovo rijeka?“, a Džibril, sallallahu alejhi ve sellem, mu odgovori: ''To je '' Kevser'', koji ti je podario Allah, dželle šanuhu''. Drugi kažu da ''Kevser'' znači mnogo dobro. Ibn Abbas kaže: ''To je mnogo dobro ,koje je Allah podario Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem''. Ebu Bišr kaže: '' Rekao sam Seidu bin Džubejru: ''Ali neki kažu da je to rijeka u Džennetu''. Se'id bin Džubejr reče: ''Rijeka u Dženetu spada u dobro koje mu je Allah podario''. Ikrime kaže: '' To je vjerovjesništvo i mnogo dobro koje mu je Allah ,dželle šanuhu, podario''. Ikrime također veli: ''Kevser je mnogo dobro, Kur'an i Mudrost (tj. Sunnet) Sei'd bin Džubejr o značenju ovog ajeta kaže: ''Allah, dželle šanuhu, mu je podario mnogo blagodati''. Hilal mu reče: ''Je li to rijeka u Džennetu? Se'id mu reče: ''Da, rijeka u Džennetu i druge blagodati koje su mu darovane''. Mudžahid kaže: ''Kevser je svako dobro''. Mudžahid također kaže: ''To je dobro na ovom i na onom svijetu''. Drugi kažu da je to ''Havd'' vrelo koje će pripasti Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, u Džennetu. 'Ata u tumačenju ovog ajeta kaže: ''To je vrelo u Džennetu, koje je darovano Allahovom Poslaniku ,sallallahu alejhi ve sellem''.
Imam Taberi kaže: ''Smatram da je ispravno da kažemo da je Kevser ime rijeke, koja je darovana Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem, u Džennetu, koju je Allah opisao mnogim dobrom, jer je to uistinu velika blagodat. To kažem na osnovu predaja koje su prenešene od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a koje potvrđuju ovo mišljenje. Katade prenosi da je Enes bin Malik rekao: '' Kada je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, uzdignut u noći'' Mi'radža'' u Džennet, pokazana mu je rijeka čije su obale bile od šupljikavog bisera. Melek koji je bio sa njim udari po tom biseru i iz njega se pojavi miris miska. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, upita meleka koji je bio sa njim: ''Šta je ovo?’’ a, melek mu odgovori: ''Ovo je Kevser koji ti je podario Allah ,dželle šanuhu''. Enes, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitan o Kevseru, pa je rekao: ''To je rijeka koju mi je Allah podario u Džennetu. Zemlja oko nje je od miska, bjelja je od mlijeka i slađa od meda, iznad nje su ptice čiji su vratovi poput vratova deva. Ebu Bekr, r.a., reče: ''Allahov Poslaniče, one su onda zaista predivne''. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu odgovori: ''Onaj koji će ih jesti je još bolji od njih''. Ata bin Es-Saib prenosi da ga je Muharib bin Dessar upitao: ''Šta kaže Se'd bin Musejjeb o Kevseru? Ata bin Es-Saib mu odgovori: ''Prenio nam je da je ibn Abbas rekao da je Kevser mnogo dobro koje je darovano Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem ,Muharib bin Dessar reče: ''Istinu je rekao, tako mi Allaha, to je uistinu veliko dobro, ali ibn Umer nam je pripovjedao da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem ,kada je objavljen ovaj ajet rekao: ''Kevser je rijeka u Džennetu. Obale su joj od zlata i teče iznad bisera i dragulja''.
''zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji'' - učenjaci se razilaze koja molitva je naređena Allahovom Poslaniku ,sallallahu alejhi ve sellem, u ovom ajetu i u značenju riječi '' venhar''. Jedni kažu da ga Allah, dželle šanuhu, podstiče u ovom ajetu da ustraje u obavljanju propisanih namaza, da ih čuva i klanja u njihovom vremenu. Alija ,r.a., kaže da ovaj ajet znači: ''Da stavi desnu ruku preko lijeve u namazu''. Drugi kažu da se pod riječima '' zato se Gospodaru svome moli'' misli na propisane namaze, a da riječ ''venhar'' znači da treba da podigne ruke u visini ramena prilikom početnog tekbira u namazu. Neki pak smatraju da se pod riječima '' zato se Gospodaru svome moli'' misli na propisane namaze , a da riječ '' venhar'' znači: kolji kurban. Seid bin Džeubejr i Hadžadž o značenju riječi '' venhar'' kažu: ''tj. kolji kurbane na Mini''. Ata o značenju ovog ajeta veli: ''tj. klanjaj sabah namaz i kolji kurbane''. Ibn Abbas o ovom ajetu veli: ''tj. obavljaj propisane namaze, a riječ ''venhar'' znači obavljaj obrede hadža i kolji kurban na dan kurban- bajrama''. Neki učenjaci smatraju da ovaj ajet znači: ''Klanjaj na dan kurban- bajrama bajram i zakolji kurban''. Neki pak, kažu da je to rečeno Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem, jer su se neki molili i klali kurban drugima mimo Allaha, pa mu je naređeno: Ako se drugi klanjaju i kolju kurban drugima mimo Allaha, ti svoju molitvu i klanje kurbana posveti samo Allahu''. Neki kažu da je ovaj ajet objavljen na dan Hudejbije kada su Allahov Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi drugovi spriječeni da dođu do Ka'be, pa mu je Allah naredio da tu obavi namaz i zakolje kurbane i da se vrati u Medinu. Ovo mišljenje zastupa Seid bin Džubjer. Neki učenjaci u arapskom jeziku riječ ''venhar'' (Riječ '' nahr '' u arapskom jeziku označava mjesto između prsa i grla a na tom mjestu se kolju i deve. ( opp. prev)), tumače tako da je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, s njom naređeno da okrene svoje prsa prema Ka'bi.
Imam Taberi Kaže: ''Smatram da je ispravno mišljenje onih koji kažu da ovaj ajet znači: obavljaj svoju molitvu isključivo radi Allaha, iskreno mu ispovjedajući vjeru i kloni se lažnih božanstava i idola. Isto tako, posveti svoje klanje kurbana samo Allahu iz zahvalnosti za počasti i dobro koje ti je dao i iz zahvalnosti za ''Kevser'' koji ti je podario i i skojim te odlikovao nad ostalim ljudima. To kažem zbog toga jer je Allah ,dželle šanuhu ,obavjestio svoga Poslanika ,sallallahu alejhi ve sellem,o darovima i poklonima koje mu je dao, a nako toga mu je naredio da se samo Njemu moli i kurban kolje iz zahvalnosti za te blagodati ... Značenje ovih ajeta na osnovu ovog tumačenja bi bilo: Mi smo ti, o, Muhammede, dali ''Kevser'', iz blagodati i počasti prema tebi, zato ti svoga Gospodara iskreno obožavaj i samo se Njemu moli i kolji Mu kurban ...''.
'' onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez pomena ostati '' - učenaci se razilaze o značenju ovog ajeta. Jedni kažu da se on odnosi na El-Asa bin Vaila Es- Sehmija. Ibn Abbas kaže: '' onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez spomena ostati '' tj. El-As bin Vail Es- Sehmi''. Mudžahid prenosi da je El-As bin Vail Es- Sehmi rekao: ''Ja mrzim Muhammeda'', a za onog koga ljudi mrze se kaže da je ''Ebter''. Katade o značenju ove riječi kaže: ''El-Ebter je onaj koji je prezren, ponižen i odbačen''. Ibn Zejd o značenju ovog ajeta kaže: ''Muhammed je bez spomena, kao što vidite on nema potomstva koje će ga naslijediti, pa je Allah objavio '' onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez spomena ostati '' . Drugi kažu da je ovaj ajet objavljen povodom Ukbe bin Muita. On je često govorio: ''Muhammedu su pomrla sva djeca, nema niko da ga naslijedi, on će biti bez spomena'', pa je Allah, dželle šanuhu ,objavio: “Zaista, Ukbe bin Muit, koji te mrzi ,će bez spomena ostati.“ Neki kažu da se ovaj ajet odnosi na skupinu Kurejšija. Ikrime u tumačenju ajeta: ''Zar ne vidiš one kojima je dat jedan dio Knjige kako u kumire i šejtana vjeruju, a o neznabošcima govore: »Oni su na ispravnijem putu od vjernika''. ( En-Nisa:51) kaže: ''Objavljen je povodom Ka'ba bin el- Ešrefa kome su Kurejšije rekle: ''Jesmo li mi bolji ili ovaj bijednik koji nema nasljednika i otpadnik je od svog naroda (tj. misleći na Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem), a mi smo ti koji se brinu o hadžijama i o klanju kurbana''? Ka'b bin el-Ešref im reče: ''Vi ste bolji''. Nakon toga je Allah dželle šanuhu, objavio o njemu ovaj ajet, a o onima koji su o Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem, rekli ove ružne riječi je objavio ajet: ''onaj koji tebe mrzi, sigurno će on bez spomena ostati''.
Imam Taberi kaže: ''Ono što ja smatram za ispravno u vezi ovog ajeta je da je Allah, dželle šanuhu, obavjestio da je svako onaj ko mrzi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, omražen, prezren i bez spomena. To je svojstvo svakog onog ko bude mrzio Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ako je ajet objavljen o određenim pojedincima.
Prema tefsiru ''Džami'u-l- Bejan an te'vili aji–l-Kur'an''
Imam Taberi rhm.
2. zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji,
3. onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez pomena ostati.
Sura El- Kevser je objavljena u Mekki i ima tri ajeta. Učenjaci se razilaze u značenju riječi ''Kevser''. Jedni kažu da je to rijeka u Džennetu, koju je Allah dželle šanuhu podario Muhammedu sallallahu alejhi ve sellem. Ibn Umer r.a. kaže: ''Kevser je rijeka u Džennetu, obale su joj od zlata i srebra, teče po biserju i draguljima. Voda joj je bjelja od mlijeka i slađa od meda''. U drugoj predaji od Ibnu Umera se još dodaje: ''A zemlja oko nje ima ugodniji miris od mirisa miska''. Mudžahid prenosi da je neki čovjek upitao Aišu r.a. o značenju riječi ''Kevser '' pa mu je ona rekla: ''To je rijeka u Džennetu. Čak i onaj ko stavi prste u uši čuće njen žubor''. Aiša ,r.a., također veli: ''Kevser je rijeka u Džennetu, na kojoj ima posuda koliko zvijezda na nebu''. Ibn Abbas r.a., kaže: ''Kevser je rijeka koju je Allah podario Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, u Džennetu''.
Enes bin Malik, r.a., kaže: ''Kada je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, uzdignut na zemaljsko nebo krenuo je sa Džibrilom, sallallahu alejhi ve sellem, i naišao na rijeku pored koje je bio dvorac sagrađen od bisera i crvekanstog zlata. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, ode i pomirisa zemlju okolo njega i vidje da miriše poput miska. On upita: ''Džibrile, kakva je ovo rijeka?“, a Džibril, sallallahu alejhi ve sellem, mu odgovori: ''To je '' Kevser'', koji ti je podario Allah, dželle šanuhu''. Drugi kažu da ''Kevser'' znači mnogo dobro. Ibn Abbas kaže: ''To je mnogo dobro ,koje je Allah podario Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem''. Ebu Bišr kaže: '' Rekao sam Seidu bin Džubejru: ''Ali neki kažu da je to rijeka u Džennetu''. Se'id bin Džubejr reče: ''Rijeka u Dženetu spada u dobro koje mu je Allah podario''. Ikrime kaže: '' To je vjerovjesništvo i mnogo dobro koje mu je Allah ,dželle šanuhu, podario''. Ikrime također veli: ''Kevser je mnogo dobro, Kur'an i Mudrost (tj. Sunnet) Sei'd bin Džubejr o značenju ovog ajeta kaže: ''Allah, dželle šanuhu, mu je podario mnogo blagodati''. Hilal mu reče: ''Je li to rijeka u Džennetu? Se'id mu reče: ''Da, rijeka u Džennetu i druge blagodati koje su mu darovane''. Mudžahid kaže: ''Kevser je svako dobro''. Mudžahid također kaže: ''To je dobro na ovom i na onom svijetu''. Drugi kažu da je to ''Havd'' vrelo koje će pripasti Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, u Džennetu. 'Ata u tumačenju ovog ajeta kaže: ''To je vrelo u Džennetu, koje je darovano Allahovom Poslaniku ,sallallahu alejhi ve sellem''.
Imam Taberi kaže: ''Smatram da je ispravno da kažemo da je Kevser ime rijeke, koja je darovana Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem, u Džennetu, koju je Allah opisao mnogim dobrom, jer je to uistinu velika blagodat. To kažem na osnovu predaja koje su prenešene od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a koje potvrđuju ovo mišljenje. Katade prenosi da je Enes bin Malik rekao: '' Kada je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, uzdignut u noći'' Mi'radža'' u Džennet, pokazana mu je rijeka čije su obale bile od šupljikavog bisera. Melek koji je bio sa njim udari po tom biseru i iz njega se pojavi miris miska. Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, upita meleka koji je bio sa njim: ''Šta je ovo?’’ a, melek mu odgovori: ''Ovo je Kevser koji ti je podario Allah ,dželle šanuhu''. Enes, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitan o Kevseru, pa je rekao: ''To je rijeka koju mi je Allah podario u Džennetu. Zemlja oko nje je od miska, bjelja je od mlijeka i slađa od meda, iznad nje su ptice čiji su vratovi poput vratova deva. Ebu Bekr, r.a., reče: ''Allahov Poslaniče, one su onda zaista predivne''. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu odgovori: ''Onaj koji će ih jesti je još bolji od njih''. Ata bin Es-Saib prenosi da ga je Muharib bin Dessar upitao: ''Šta kaže Se'd bin Musejjeb o Kevseru? Ata bin Es-Saib mu odgovori: ''Prenio nam je da je ibn Abbas rekao da je Kevser mnogo dobro koje je darovano Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem ,Muharib bin Dessar reče: ''Istinu je rekao, tako mi Allaha, to je uistinu veliko dobro, ali ibn Umer nam je pripovjedao da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem ,kada je objavljen ovaj ajet rekao: ''Kevser je rijeka u Džennetu. Obale su joj od zlata i teče iznad bisera i dragulja''.
''zato se Gospodaru svome moli i kurban kolji'' - učenjaci se razilaze koja molitva je naređena Allahovom Poslaniku ,sallallahu alejhi ve sellem, u ovom ajetu i u značenju riječi '' venhar''. Jedni kažu da ga Allah, dželle šanuhu, podstiče u ovom ajetu da ustraje u obavljanju propisanih namaza, da ih čuva i klanja u njihovom vremenu. Alija ,r.a., kaže da ovaj ajet znači: ''Da stavi desnu ruku preko lijeve u namazu''. Drugi kažu da se pod riječima '' zato se Gospodaru svome moli'' misli na propisane namaze, a da riječ ''venhar'' znači da treba da podigne ruke u visini ramena prilikom početnog tekbira u namazu. Neki pak smatraju da se pod riječima '' zato se Gospodaru svome moli'' misli na propisane namaze , a da riječ '' venhar'' znači: kolji kurban. Seid bin Džeubejr i Hadžadž o značenju riječi '' venhar'' kažu: ''tj. kolji kurbane na Mini''. Ata o značenju ovog ajeta veli: ''tj. klanjaj sabah namaz i kolji kurbane''. Ibn Abbas o ovom ajetu veli: ''tj. obavljaj propisane namaze, a riječ ''venhar'' znači obavljaj obrede hadža i kolji kurban na dan kurban- bajrama''. Neki učenjaci smatraju da ovaj ajet znači: ''Klanjaj na dan kurban- bajrama bajram i zakolji kurban''. Neki pak, kažu da je to rečeno Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem, jer su se neki molili i klali kurban drugima mimo Allaha, pa mu je naređeno: Ako se drugi klanjaju i kolju kurban drugima mimo Allaha, ti svoju molitvu i klanje kurbana posveti samo Allahu''. Neki kažu da je ovaj ajet objavljen na dan Hudejbije kada su Allahov Poslanik ,sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi drugovi spriječeni da dođu do Ka'be, pa mu je Allah naredio da tu obavi namaz i zakolje kurbane i da se vrati u Medinu. Ovo mišljenje zastupa Seid bin Džubjer. Neki učenjaci u arapskom jeziku riječ ''venhar'' (Riječ '' nahr '' u arapskom jeziku označava mjesto između prsa i grla a na tom mjestu se kolju i deve. ( opp. prev)), tumače tako da je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, s njom naređeno da okrene svoje prsa prema Ka'bi.
Imam Taberi Kaže: ''Smatram da je ispravno mišljenje onih koji kažu da ovaj ajet znači: obavljaj svoju molitvu isključivo radi Allaha, iskreno mu ispovjedajući vjeru i kloni se lažnih božanstava i idola. Isto tako, posveti svoje klanje kurbana samo Allahu iz zahvalnosti za počasti i dobro koje ti je dao i iz zahvalnosti za ''Kevser'' koji ti je podario i i skojim te odlikovao nad ostalim ljudima. To kažem zbog toga jer je Allah ,dželle šanuhu ,obavjestio svoga Poslanika ,sallallahu alejhi ve sellem,o darovima i poklonima koje mu je dao, a nako toga mu je naredio da se samo Njemu moli i kurban kolje iz zahvalnosti za te blagodati ... Značenje ovih ajeta na osnovu ovog tumačenja bi bilo: Mi smo ti, o, Muhammede, dali ''Kevser'', iz blagodati i počasti prema tebi, zato ti svoga Gospodara iskreno obožavaj i samo se Njemu moli i kolji Mu kurban ...''.
'' onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez pomena ostati '' - učenaci se razilaze o značenju ovog ajeta. Jedni kažu da se on odnosi na El-Asa bin Vaila Es- Sehmija. Ibn Abbas kaže: '' onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez spomena ostati '' tj. El-As bin Vail Es- Sehmi''. Mudžahid prenosi da je El-As bin Vail Es- Sehmi rekao: ''Ja mrzim Muhammeda'', a za onog koga ljudi mrze se kaže da je ''Ebter''. Katade o značenju ove riječi kaže: ''El-Ebter je onaj koji je prezren, ponižen i odbačen''. Ibn Zejd o značenju ovog ajeta kaže: ''Muhammed je bez spomena, kao što vidite on nema potomstva koje će ga naslijediti, pa je Allah objavio '' onaj koji tebe mrzi sigurno će on bez spomena ostati '' . Drugi kažu da je ovaj ajet objavljen povodom Ukbe bin Muita. On je često govorio: ''Muhammedu su pomrla sva djeca, nema niko da ga naslijedi, on će biti bez spomena'', pa je Allah, dželle šanuhu ,objavio: “Zaista, Ukbe bin Muit, koji te mrzi ,će bez spomena ostati.“ Neki kažu da se ovaj ajet odnosi na skupinu Kurejšija. Ikrime u tumačenju ajeta: ''Zar ne vidiš one kojima je dat jedan dio Knjige kako u kumire i šejtana vjeruju, a o neznabošcima govore: »Oni su na ispravnijem putu od vjernika''. ( En-Nisa:51) kaže: ''Objavljen je povodom Ka'ba bin el- Ešrefa kome su Kurejšije rekle: ''Jesmo li mi bolji ili ovaj bijednik koji nema nasljednika i otpadnik je od svog naroda (tj. misleći na Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem), a mi smo ti koji se brinu o hadžijama i o klanju kurbana''? Ka'b bin el-Ešref im reče: ''Vi ste bolji''. Nakon toga je Allah dželle šanuhu, objavio o njemu ovaj ajet, a o onima koji su o Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem, rekli ove ružne riječi je objavio ajet: ''onaj koji tebe mrzi, sigurno će on bez spomena ostati''.
Imam Taberi kaže: ''Ono što ja smatram za ispravno u vezi ovog ajeta je da je Allah, dželle šanuhu, obavjestio da je svako onaj ko mrzi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, omražen, prezren i bez spomena. To je svojstvo svakog onog ko bude mrzio Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ako je ajet objavljen o određenim pojedincima.
Prema tefsiru ''Džami'u-l- Bejan an te'vili aji–l-Kur'an''
Imam Taberi rhm.
Priredio: hfz. Zijad Dervić
Islamski Univerzitet, Medina
Islamski Univerzitet, Medina
