Izbor Poslanikovih sallallahu alejhi ve sellem hadisa koje prenose i Buhari i Muslim
Hadis br. 131
"Allah je milost podijelio na stotinu dijelova, zadržavši kod sebe devedeset i devet, a jedan spustivši na Zemlju. Od tog jednog dijela stvorenja iskazuju međusobnu milost, pa čak i kobila diže kopito iz bojazni da ne povrijedi svoje ždrijebe."
[Hadis prenosi Ebu Hurejre radijallahu anhu]
Hadis br. 132
"Nisam izostao ni u jednom pohodu Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem izuzev u pohodu na Tebuk. Jeste da sam izostao i iz bitke na Bedru, ali on nije osudio nikoga ko je izostao, jer je krenuo da zarobi kurejšijsku karavanu, pa ih je Allah sastavio bez prethodnog dogovora. Sa Allahovim Poslanikom sallallahu alejhi ve sellem sam bio one noći na Akabi kada smo prisegli na islam, za koju ne bih zamijenio učešće na Bedru, mada je Bedr spominjaniji među ljudima. Nikada nisam bio jači i bogatiji nego kada sam izostao iz tog pohoda. Tako mi Allaha, nikada do tada nisam sastavio dvije jahaće životinje, a tada sam ih imao. Kad bi Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem htio u neki pohod, on bi to pokrij drugim, sve do ovoga. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je izveo ovaj pohod po velikoj vrućini, trebalo je daleko ići, kroz pustare, u susret mnogobrojnom neprijatelju. Stoga je muslimanima obznanio stvar, kako bi se pripremili za pohod, izvjestivši ih o odredištu. Sa Allahovim Poslanikom sallallahu alejhi ve sellem je bilo mnogo muslimana koje je bilo teško popisati. Ko bi poželio da izostane, mislio je da će mu to ostati skriveno, ako mu to Allah ne saopšti putem objave. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je krenuo u taj pohod u doba kada su dospjeli plodovi i bilo dosta hladovine. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem i muslimani sa njim su se spremali. I ja sam odlazio da se opremim i vraćao se, a da ništa nisam uradio. U sebi sam govorio: 'Ja to mogu.' Tako sam odugovlačio dok nije sošlo kraju. Ujutro kad je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem krenuo sa muslimanima, a ja se nisam pripremio, rekoh: 'Spremiću se dan ili dva nakon njega, pa ću im se pridružiti.' Kad su otišli, krenuo sam da se snabdijem i vratio se ne obavivši ništa. Pa sam opet otišao i vratio se. I sve tako dok oni nisu ubrzali i poodmakli. Dolazilo mi je da krenem i da ih stignem. Kamo sreće da sam to učinio! Nije mi bilo suđeno. Izlazeći među ljude nakon odlaska Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i hodajući među njima rastužio sam se, jer sam vidio samo one koji su smatrani munaficima ili one slabe kojima je Allah uvažio ispriku. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem me se nije sjetio sve dok nije stigao na Tebuk. Sjedeći među ljudima na Tebuku, rekao je: 'Šta bi sa Ka'bom?' Neki čovjek iz plemena Benu Seleme reče: 'Allahov Poslaniče, zabavilo ga gizdanje i lickanje!' Mu'az ibn Džebel mu reče: 'Ružno je to što veliš! Tako mi Allaha, Allahov Poslaniče, o njemu znamo samo dobro.' Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je šutio. Saznavši da se vraća, zabrinuo sam se. Počeo sam smišljati laž i govoriti: 'Čime ću se sutra spasiti njegove srdžbe?' U tome sam tražio pomoć od svih iz porodice koji su imali šta reći. Kada rekoše da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem skoro stigao, okanio sam se zablude i shvatio da se neću izvući sa laži, pa sam odlučio da mu kažem istinu. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je stigao. Kada bi stigni sa putovanja, Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem bi prvo otiđi u džamiju, klanjaj dva rekata, pa sjedi s ljudima. Kada je to učinio, došli su mu oni koji su izostali i počeli se izgovarati i zaklinjati. Bilo ih je osamdeset i nekoliko. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je prihvatio od njih ono što su očitovali, prihvatio njihovu prisegu na vjernost i zatražio oprosta za njih, prepustivši njihovu nutrinu Allahu. Dođoh mu i ja. Kada mu nazvah selam, srdito se osmjehnu, pa reče: 'Dođi!' Priđoh mu i sjedoh pred njega. On mi reče: 'Šta te zadržalo pa si izostao? Zar nisi bio kupio jahalicu?' Jesam. Tako mi Allaha, da sam sjeo pred bilo kojeg od žitelja Zemlje, našao bih načina da se nekim izgovorom izbavim njegove srdžbe, jer mi je dana rječitost. Ali ja, tako mi Allaha, znam: ako ti danas ispričam laž, pa ti budeš sa mnom zadovoljan, Allah može učiniti da se ubrzo na me rasrdiš. A ako ti danas kažem istinu, pa se ti na me i naljutiš, nadam se za to Allahovom oprostu. Ne, tako mi Allaha, nisam imao razloga. Tako mi Allaha, nikada nisam bio jači i imućniji nego kada sam izostao iza tebe. 'Ovaj je istinu rekao. Ustani dok Allah o tebi ne presudi.' Ustadoh. Ljudi iz plemena Benu Seleme se uzbuniše i krenuše za mnom, pa mi rekoše: 'Tako nam Allaha, ne znamo da si prije ovoga šta zgriješio! A nisi bio u stanju da se ispričaš Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem onim čime su se ispričali drugi izostali. Za tvoj grijeh bi bilo dovoljno da Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem zatraži oprosta za tebe.' Tako mi Allaha grdili su me dotle da sam htio da se vratim i poreknem što sam rekao. Rekao sam im: 'Je li još neko sa mnom isto prošao?' 'Da, još dvojica su rekla slično tebi, pa im je rečeno kao i tebi.' Ko su oni? 'Murare ibn Er-Rebi' El-Amri i Hilal ibn Umejje El-Vakifi.' Spomenuše mi dvojicu dobrih ljudi koji su učestvovali na Bedru, u koje se ugledalo. Kada mi ih spomenuše, produžih. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je muslimanima zabranio da sa nama trojicom razgovaraju. Ljudi su nas se klonili i izmijenili odnos prema nama, tako da nam se sve preokrenulo, zemlja nije bila ona koju sam poznavao. Tako smo ostali pedeset noći. Moja dvojica drugova su klonuli i ostali sjediti u kući i plakati. Ja sam bio najmlađi i najjači od njih, pa sam izlazio i klanjao s muslimanima, obilazio čaršiju, a niko sa mnom nije govorio. Dolazio sam Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem i nazivao mu selam dok bi sjedio poslije namaza. Pitao sam se u sebi da li je pokrenuo usne da mi uzvrati selam ili nije. Potom sam klanjao blizu njega, pa mu lovio pogled. Kada bih stupio u namaz on se okretao prema meni, a kada bih se okrenuo prema njemu, okretao se od mene. Kada mi se oduljio taj bojkot, otišao sasm i popeo se preko ograde svoga amidžićća Ebu Katade, meni najdražeg čovjeka, i nazvao mu selam. Tako mi Allaha, nije mi uzvratio! Rekoh mu: 'Ebu Katade, zaklinjem te Allahom, znaš li da volim Allaha i Njegovog Poslanika?' Šutio je. Ponovo sam ga zakleo, pa je šutio, te sam to ponovo učinio, a on je rekao: 'Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju!' Oči su mi zasuzile. Okrenuo sam se i prešao zid. Dok sam išao medinskom čaršijom, neki Nabatejac, koji je donio hranu da je proda u Medini, govorio je: 'Ko će me uputiti na Ka'ba ibn Malika?' ljudi su mu počeli pokazivati. Kada je stigao do mene, predao mi je pismo gassanskog kralja, u kojem je stajalo: 'Doprlo je do mene da te tvoj drug zanemario. Bog te nije prepustio poniženju i propasti. Dođi nam, utješićemo te!' pročitavši ga, rekoh: 'I ovo je belaj!' Odoh do peći i spalih ga. Kad prođe četrdeset od pedeset noći, dođe mi Poslanikov sallallahu alejhi ve sellem glasnik i reče: 'Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem ti naređuje da se kloniš svoje žene.' 'Da je pustim ili šta?' 'Ne, samo se kloni i ne približavaj joj se.' Mojoj dvojici drugova je poslao istu poruku. 'Idi svojima' – rekoh ženi – i budi kod njih dok Allah u ovome ne presudi. Žena Hilal ibn Umejje došla je Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem i rekla: 'Allahov Poslaniče, Hilal ibn Umejje je starac, a nema sluge. Bi li ti bilo mrsko da ga ja služim?' 'Ne bi, ali neka ti se ne primiče.' 'Tako mi Allaha, nit' se tiče nit' se miče. Allaha mi, stalno plače od kako je bilo što je bilo.' Neki moji bližnji su mi rekli: 'Kada bi i ti zatražio dozvolu od Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem za svoju ženu, kao što je dozvolio ženi Hilala ibn Umejjeta da ga služi?' 'Tako mi Allaha, neću tražiti dozvolu od Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. Šta znam šta bi Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao da zatražim dozvolu za nju, a ja sam mlad čovjek?' prošlo je potom deset noći i tako nam se navršilo pedeset noći od kako je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem zabranio da se s nama govori. Nakon što sam klanjao sabah ujutro pedesete noći na krovu jedne od naših kuća i dok sam sjedio u stanju koje spominje Allah – stislo mi se u duši i zemlja mi je, iako široka, postala tijesnom – čuo sam glas nekoga kako, popevši se na brdo Sel', punim glasom viče: 'O Ka'be sine Malikov, raduj se!' Pao sam na sedždu, znajući da je došlo izbavljenje. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je, kada je klanjao sabah, obznanio da nam je Allah oprostio. Ljudi sum krenuli da nas obraduju. Prema dvojici mojih drugova su otišli muštulukdžije. Meni je krenuo jedan čovjek jašući, a drugi iz plemena Eslem pješke, pa se popeo na brdo i glas je bio brži od konja. Kada mi je došao onaj čiji glas sa radosnom viješću sam čuo, skinuo sam oba dijela svoje odjeće i zaodjenuo ga. Tako mi Allaha, tada nisam imao drugu. Pozajmio sam odjeću i obukao je. Krenuo sam Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem. Ljudi su me dočekivali u grupama, čestitajući mi oprost i govoreći: 'Ugodan neka ti bude Allahov oprost!' I sve tako dok nisam ušao u džamiju, kad tamo – Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem sjedi, a oko njegaljudi. Talha ibn Ubejdullah ustade i požuri da mi čestita. Tako mi Allaha, niko od muhadžira osim njega mi nije prišao. To neću zaboraviti Talhi. Nakon što mu nazvah selam, Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem lica blistavog od radosti, reče: 'Raduj se najboljem danu koji ti je došao od kako te majka rodila!' 'Je li to od tebe ili od Allaha?' 'Ne, već od Allaha.' Kad bi se Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem obraduj, lice bi mu od radosti zasjalo poput mjesečine i mi smo to po njemu znali. Kada sjedoh pred njega, rekoh: 'Allahov Poslaniče, u znak pokajanja, odričem se svoga imetka kao sadake u ime Allaha i Allahovog Poslanika.' Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem reče: 'Ostavi sebi nešto imetka, bolje ti je.' 'Ostavljam moj udio u Hajberu' – rekoh. Potom rekoh: 'Allahov Poslaniče, Allah me je spasio zahvaljujući iskrenosti. Znak moga pokajanja je da, dok sam živ, ne govorim osim istinu.' Tako mi Allaha, ne poznam ni jednog muslimana kome je Allah dao da bude iskreniji od mene od kako to spomenuh Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem. Od kako to spomenuh Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem, pa do danas nisam namjerno slagao. Nadam se da će me Allah sačuvati dokle poživim. Allah je objavio svome Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem: 'Allah je oprostio Vjerovjesniku i muhadžirima…' pa do 'i budite s onima koji su iskreni.' Tako mi Allaha, Allah mi od kako me je uputio u islam, nije dao blagodat koja bi mi bila vrijednija od moje iskrenosti prema Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem i toga da mu nisam slagao pa da propadnem kao oni koji su slagali, jer je Allah, spuštajući objavu, rekao za one koji su slagali nešto najgore što se nekome može reći: 'Kad se među njih vratite, oni će vam se pravdati…', pa do riječi Uzvišenog: '…Allah sigurno nije zadovoljan narodom nevjerničkim.' Mi, nas trojica, smo izostali iza onih kojima je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem prihvatio kada su se zakleli, primio njihovu prisegu i tražio oprosta za njih. Naš slučaj je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellemodgodio sve dok Allah u njemu nije presudio. Stoga Allah veli: '…a i onoj trojici koja su bila izostala.' To što Allah spominje ne odnosi se na naše izostajanje iz pohoda, već na naše ostavljanje i odgađanje našeg slučaja iza onih koji su mu se zakleli i ispričali, pa im to on prihvatio.'"[1]
[Hadis prenosi Ka'b ibn Malik radijallahu anhu]
[1] O pohodu na Tebuk i događajima koji su slijedili govori se nadugo u poglavlju Et-Tevbe, gdje se nalaze i ajeti koji su navedeni u hadisu. Po redoslijedu navođenja radi se o ajetima 117-119 i 94-96.
Hadis br. 133
"Vjernik je poput trske, koju vjetar čas savije, čas uspravi. A munafik je poput kedra koji uspravno stoji, dok ga vjetar u jedanmah ne iščupa."[1]
[Hadis prenosi Ka'b ibn Malik radijallahu anhu]
[1] Vjernika pogađaju nedaće i on se pod njima povija, ali se ubrzo uzdiže i oporavlja, dok im nevjernik prkosi sve dok ga one konačno ne slome.
Hadis br. 134
"Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem bi stajao i klanjao dok mu noge ne bi otekle, pa bi mu bilo rečeno, a on bi reci: 'Pa zar da ne budem zahvalan rob?!'"[1]
[Hadis prenosi Mugire radijallahu anhu]
[1] Druga predaja precizira da je Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem rečeno da nema potrebe da to čini, jer mu je Allah subhanehu ve te'ala oprostio i što je prethodilo i što slijedi, a on je dao gornji odgovor, koji znači: 'Ovo činim upravo iz zahvalnosti Allahu što mi je oprostio!'
Hadis br. 135
"Biće iskušenja i smutnji! Onaj ko u njima bude sjedio bolji je od onoga ko bude stajao, onaj ko bude stajao bolji je od onoga ko bude išao, onaj ko bude išao bolji je od onoga ko bude žurio. Ko ih bude tražio, naći će ga! Ko nađe sklonište ili pribježište, neka se u njega skloni!"
[Hadis prenosi Ebu Hurejre radijallahu anhu]
Hadis br. 136
"Sudnji dan neće doći sve dok čovjek ne bude prolazio pored nečijeg groba i govorio: 'Da sam na tvom mjestu!'"
[Hadis prenosi Ebu Hurejre radijallahu anhu]
Hadis br. 137
"Ukbe ibn Amr je rekao Huzejfi: 'Pričaj nam šta si čuo od Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem!' Čuo sam ga kako kaže: 'Dedždžal će, kada se pojavi, sa sobom imati vatru i vodu. Ono za što ljudi budu mislili da je vatra biće hladna voda, a ono za što ljudi budu mislili da je hladna voda biće vatra koja prži. Ko od vas to dočeka, neka stupi u ono za što misli da je vatra, jer je to pitka i hladna voda.'"
[Hadis prenosi Huzejfe radijallahu anhu]
Hadis br. 138
"Mejjita prati troje. Dvoje se vraća, a sa njim ostaje jedno. Prate ga porodica, imetak i njegova djela, pa se porodica i imetak vrate, a ostanu djela."
[Hadis prenosi Enes ibn Malik radijallahu anhu]
Hadis br. 139
"Htio Allah da iskuša trojicu Israelićana: gubavca, ćelavca i slijepca, pa im je poslao meleka. Došao je gubavcu i rekao: 'Šta ti je najmilije?' 'Lijepa boja (ten) i lijepa koža. Ljudima se gadim. On ga pomaza i nestade mu. Bî mu data lijepa boja i lijepa koža. 'Koji imetak ti je najmiliji?' 'Deve.' Bî mu dana noseća deva. 'Bila ti blagoslovljena!' Dođe ćelavcu i reče: 'Šta ti je najmilije?' 'Lijepa kosa i da mi ovo prođe. Ljudima se gadim. Pomaza ga i nestade. Bî mu data lijepa kosa. 'Koji imetak ti je najmiliji?' 'Goveda.' Dade mu steonu kravu i reče: 'Bila ti blagoslovljena!' Dođe slijepcu i reče: 'Šta ti je najmilije?' 'Da mi Allah vrati vid, kako bih vidio ljude. Pomaza ga, i Allah mu vrati vid. 'Koji imetak ti je najmiliji?' 'Bravi.' Dade mu sjanjenu ovcu. Donesoše na svijet mladunčad. Jedan je imao dolinu deva, drugi dolinu goveda, a treći dolinu brava. Potom dođe gubavcu u istom liku i obličju i reče: 'Siromašak sam kome je u putu ponestalo sredstava. Danas mi samo Allah može pomoći, pa onda ti. Molim te Onim koji ti je dao lijepu boju i lijepu kožu i imetak da mi daš devu da se ispomognem u putu.' 'Mnogo je obaveza' – reče on. 'Kao da te poznam? Nisi li bio gubav i gadio se ljudima i siromašan, pa ti je Allah dao?' 'Naslijedio sam od starih.' 'Ako si lagao, neka te Allah vrati u stanje u kojem si bio!' Dođe ćelavcu u svom liku i obličju, pa reče slično što i ovome, a on mu odgovori slično kao i ovaj, pa mu on reče: 'Ako si lagao, neka te Allah vrati u stanje u kojem si bio!' Dođe i slijepcu u svom liku i reče: 'Siromašni sam putnik, ponestalo mi je sredstava u putu. Samo mi danas Allah može pomoći, pa ti. Molim te Onim koji ti je vratio vid da mi daš ovcu da se ispomognem u putu.' 'Bio sam slijep, pa mi je Allah vratio vid, i siromašan, pa me obogatio. Uzmi šta hoćeš! Tako mi Allaha, neću te danas, Allaha radi, teretiti ma šta uzeo.' On mu reče: 'Zadrži svoj imetak, samo ste iskušavani. Allah je zadovoljan tobom, a rasrdio se na dvojicu tvojih drugova.'"
[Hadis prenosi Ebu Hurejre radijallahu anhu]
Hadis br. 140
"Vjernik neće biti ujeden iz jedne rupe dva puta."[1]
[Hadis prenosi Ebu Hurejre radijallahu anhu]
[1] Neće biti ujeden=neće dozvoliti da bude ujeden.
Hadis br. 131
"Allah je milost podijelio na stotinu dijelova, zadržavši kod sebe devedeset i devet, a jedan spustivši na Zemlju. Od tog jednog dijela stvorenja iskazuju međusobnu milost, pa čak i kobila diže kopito iz bojazni da ne povrijedi svoje ždrijebe."
[Hadis prenosi Ebu Hurejre radijallahu anhu]
Hadis br. 132
"Nisam izostao ni u jednom pohodu Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem izuzev u pohodu na Tebuk. Jeste da sam izostao i iz bitke na Bedru, ali on nije osudio nikoga ko je izostao, jer je krenuo da zarobi kurejšijsku karavanu, pa ih je Allah sastavio bez prethodnog dogovora. Sa Allahovim Poslanikom sallallahu alejhi ve sellem sam bio one noći na Akabi kada smo prisegli na islam, za koju ne bih zamijenio učešće na Bedru, mada je Bedr spominjaniji među ljudima. Nikada nisam bio jači i bogatiji nego kada sam izostao iz tog pohoda. Tako mi Allaha, nikada do tada nisam sastavio dvije jahaće životinje, a tada sam ih imao. Kad bi Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem htio u neki pohod, on bi to pokrij drugim, sve do ovoga. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je izveo ovaj pohod po velikoj vrućini, trebalo je daleko ići, kroz pustare, u susret mnogobrojnom neprijatelju. Stoga je muslimanima obznanio stvar, kako bi se pripremili za pohod, izvjestivši ih o odredištu. Sa Allahovim Poslanikom sallallahu alejhi ve sellem je bilo mnogo muslimana koje je bilo teško popisati. Ko bi poželio da izostane, mislio je da će mu to ostati skriveno, ako mu to Allah ne saopšti putem objave. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je krenuo u taj pohod u doba kada su dospjeli plodovi i bilo dosta hladovine. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem i muslimani sa njim su se spremali. I ja sam odlazio da se opremim i vraćao se, a da ništa nisam uradio. U sebi sam govorio: 'Ja to mogu.' Tako sam odugovlačio dok nije sošlo kraju. Ujutro kad je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem krenuo sa muslimanima, a ja se nisam pripremio, rekoh: 'Spremiću se dan ili dva nakon njega, pa ću im se pridružiti.' Kad su otišli, krenuo sam da se snabdijem i vratio se ne obavivši ništa. Pa sam opet otišao i vratio se. I sve tako dok oni nisu ubrzali i poodmakli. Dolazilo mi je da krenem i da ih stignem. Kamo sreće da sam to učinio! Nije mi bilo suđeno. Izlazeći među ljude nakon odlaska Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i hodajući među njima rastužio sam se, jer sam vidio samo one koji su smatrani munaficima ili one slabe kojima je Allah uvažio ispriku. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem me se nije sjetio sve dok nije stigao na Tebuk. Sjedeći među ljudima na Tebuku, rekao je: 'Šta bi sa Ka'bom?' Neki čovjek iz plemena Benu Seleme reče: 'Allahov Poslaniče, zabavilo ga gizdanje i lickanje!' Mu'az ibn Džebel mu reče: 'Ružno je to što veliš! Tako mi Allaha, Allahov Poslaniče, o njemu znamo samo dobro.' Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je šutio. Saznavši da se vraća, zabrinuo sam se. Počeo sam smišljati laž i govoriti: 'Čime ću se sutra spasiti njegove srdžbe?' U tome sam tražio pomoć od svih iz porodice koji su imali šta reći. Kada rekoše da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem skoro stigao, okanio sam se zablude i shvatio da se neću izvući sa laži, pa sam odlučio da mu kažem istinu. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je stigao. Kada bi stigni sa putovanja, Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem bi prvo otiđi u džamiju, klanjaj dva rekata, pa sjedi s ljudima. Kada je to učinio, došli su mu oni koji su izostali i počeli se izgovarati i zaklinjati. Bilo ih je osamdeset i nekoliko. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je prihvatio od njih ono što su očitovali, prihvatio njihovu prisegu na vjernost i zatražio oprosta za njih, prepustivši njihovu nutrinu Allahu. Dođoh mu i ja. Kada mu nazvah selam, srdito se osmjehnu, pa reče: 'Dođi!' Priđoh mu i sjedoh pred njega. On mi reče: 'Šta te zadržalo pa si izostao? Zar nisi bio kupio jahalicu?' Jesam. Tako mi Allaha, da sam sjeo pred bilo kojeg od žitelja Zemlje, našao bih načina da se nekim izgovorom izbavim njegove srdžbe, jer mi je dana rječitost. Ali ja, tako mi Allaha, znam: ako ti danas ispričam laž, pa ti budeš sa mnom zadovoljan, Allah može učiniti da se ubrzo na me rasrdiš. A ako ti danas kažem istinu, pa se ti na me i naljutiš, nadam se za to Allahovom oprostu. Ne, tako mi Allaha, nisam imao razloga. Tako mi Allaha, nikada nisam bio jači i imućniji nego kada sam izostao iza tebe. 'Ovaj je istinu rekao. Ustani dok Allah o tebi ne presudi.' Ustadoh. Ljudi iz plemena Benu Seleme se uzbuniše i krenuše za mnom, pa mi rekoše: 'Tako nam Allaha, ne znamo da si prije ovoga šta zgriješio! A nisi bio u stanju da se ispričaš Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem onim čime su se ispričali drugi izostali. Za tvoj grijeh bi bilo dovoljno da Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem zatraži oprosta za tebe.' Tako mi Allaha grdili su me dotle da sam htio da se vratim i poreknem što sam rekao. Rekao sam im: 'Je li još neko sa mnom isto prošao?' 'Da, još dvojica su rekla slično tebi, pa im je rečeno kao i tebi.' Ko su oni? 'Murare ibn Er-Rebi' El-Amri i Hilal ibn Umejje El-Vakifi.' Spomenuše mi dvojicu dobrih ljudi koji su učestvovali na Bedru, u koje se ugledalo. Kada mi ih spomenuše, produžih. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je muslimanima zabranio da sa nama trojicom razgovaraju. Ljudi su nas se klonili i izmijenili odnos prema nama, tako da nam se sve preokrenulo, zemlja nije bila ona koju sam poznavao. Tako smo ostali pedeset noći. Moja dvojica drugova su klonuli i ostali sjediti u kući i plakati. Ja sam bio najmlađi i najjači od njih, pa sam izlazio i klanjao s muslimanima, obilazio čaršiju, a niko sa mnom nije govorio. Dolazio sam Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem i nazivao mu selam dok bi sjedio poslije namaza. Pitao sam se u sebi da li je pokrenuo usne da mi uzvrati selam ili nije. Potom sam klanjao blizu njega, pa mu lovio pogled. Kada bih stupio u namaz on se okretao prema meni, a kada bih se okrenuo prema njemu, okretao se od mene. Kada mi se oduljio taj bojkot, otišao sasm i popeo se preko ograde svoga amidžićća Ebu Katade, meni najdražeg čovjeka, i nazvao mu selam. Tako mi Allaha, nije mi uzvratio! Rekoh mu: 'Ebu Katade, zaklinjem te Allahom, znaš li da volim Allaha i Njegovog Poslanika?' Šutio je. Ponovo sam ga zakleo, pa je šutio, te sam to ponovo učinio, a on je rekao: 'Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju!' Oči su mi zasuzile. Okrenuo sam se i prešao zid. Dok sam išao medinskom čaršijom, neki Nabatejac, koji je donio hranu da je proda u Medini, govorio je: 'Ko će me uputiti na Ka'ba ibn Malika?' ljudi su mu počeli pokazivati. Kada je stigao do mene, predao mi je pismo gassanskog kralja, u kojem je stajalo: 'Doprlo je do mene da te tvoj drug zanemario. Bog te nije prepustio poniženju i propasti. Dođi nam, utješićemo te!' pročitavši ga, rekoh: 'I ovo je belaj!' Odoh do peći i spalih ga. Kad prođe četrdeset od pedeset noći, dođe mi Poslanikov sallallahu alejhi ve sellem glasnik i reče: 'Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem ti naređuje da se kloniš svoje žene.' 'Da je pustim ili šta?' 'Ne, samo se kloni i ne približavaj joj se.' Mojoj dvojici drugova je poslao istu poruku. 'Idi svojima' – rekoh ženi – i budi kod njih dok Allah u ovome ne presudi. Žena Hilal ibn Umejje došla je Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem i rekla: 'Allahov Poslaniče, Hilal ibn Umejje je starac, a nema sluge. Bi li ti bilo mrsko da ga ja služim?' 'Ne bi, ali neka ti se ne primiče.' 'Tako mi Allaha, nit' se tiče nit' se miče. Allaha mi, stalno plače od kako je bilo što je bilo.' Neki moji bližnji su mi rekli: 'Kada bi i ti zatražio dozvolu od Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem za svoju ženu, kao što je dozvolio ženi Hilala ibn Umejjeta da ga služi?' 'Tako mi Allaha, neću tražiti dozvolu od Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. Šta znam šta bi Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao da zatražim dozvolu za nju, a ja sam mlad čovjek?' prošlo je potom deset noći i tako nam se navršilo pedeset noći od kako je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem zabranio da se s nama govori. Nakon što sam klanjao sabah ujutro pedesete noći na krovu jedne od naših kuća i dok sam sjedio u stanju koje spominje Allah – stislo mi se u duši i zemlja mi je, iako široka, postala tijesnom – čuo sam glas nekoga kako, popevši se na brdo Sel', punim glasom viče: 'O Ka'be sine Malikov, raduj se!' Pao sam na sedždu, znajući da je došlo izbavljenje. Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je, kada je klanjao sabah, obznanio da nam je Allah oprostio. Ljudi sum krenuli da nas obraduju. Prema dvojici mojih drugova su otišli muštulukdžije. Meni je krenuo jedan čovjek jašući, a drugi iz plemena Eslem pješke, pa se popeo na brdo i glas je bio brži od konja. Kada mi je došao onaj čiji glas sa radosnom viješću sam čuo, skinuo sam oba dijela svoje odjeće i zaodjenuo ga. Tako mi Allaha, tada nisam imao drugu. Pozajmio sam odjeću i obukao je. Krenuo sam Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem. Ljudi su me dočekivali u grupama, čestitajući mi oprost i govoreći: 'Ugodan neka ti bude Allahov oprost!' I sve tako dok nisam ušao u džamiju, kad tamo – Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem sjedi, a oko njegaljudi. Talha ibn Ubejdullah ustade i požuri da mi čestita. Tako mi Allaha, niko od muhadžira osim njega mi nije prišao. To neću zaboraviti Talhi. Nakon što mu nazvah selam, Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem lica blistavog od radosti, reče: 'Raduj se najboljem danu koji ti je došao od kako te majka rodila!' 'Je li to od tebe ili od Allaha?' 'Ne, već od Allaha.' Kad bi se Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem obraduj, lice bi mu od radosti zasjalo poput mjesečine i mi smo to po njemu znali. Kada sjedoh pred njega, rekoh: 'Allahov Poslaniče, u znak pokajanja, odričem se svoga imetka kao sadake u ime Allaha i Allahovog Poslanika.' Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem reče: 'Ostavi sebi nešto imetka, bolje ti je.' 'Ostavljam moj udio u Hajberu' – rekoh. Potom rekoh: 'Allahov Poslaniče, Allah me je spasio zahvaljujući iskrenosti. Znak moga pokajanja je da, dok sam živ, ne govorim osim istinu.' Tako mi Allaha, ne poznam ni jednog muslimana kome je Allah dao da bude iskreniji od mene od kako to spomenuh Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem. Od kako to spomenuh Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem, pa do danas nisam namjerno slagao. Nadam se da će me Allah sačuvati dokle poživim. Allah je objavio svome Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem: 'Allah je oprostio Vjerovjesniku i muhadžirima…' pa do 'i budite s onima koji su iskreni.' Tako mi Allaha, Allah mi od kako me je uputio u islam, nije dao blagodat koja bi mi bila vrijednija od moje iskrenosti prema Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem i toga da mu nisam slagao pa da propadnem kao oni koji su slagali, jer je Allah, spuštajući objavu, rekao za one koji su slagali nešto najgore što se nekome može reći: 'Kad se među njih vratite, oni će vam se pravdati…', pa do riječi Uzvišenog: '…Allah sigurno nije zadovoljan narodom nevjerničkim.' Mi, nas trojica, smo izostali iza onih kojima je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem prihvatio kada su se zakleli, primio njihovu prisegu i tražio oprosta za njih. Naš slučaj je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellemodgodio sve dok Allah u njemu nije presudio. Stoga Allah veli: '…a i onoj trojici koja su bila izostala.' To što Allah spominje ne odnosi se na naše izostajanje iz pohoda, već na naše ostavljanje i odgađanje našeg slučaja iza onih koji su mu se zakleli i ispričali, pa im to on prihvatio.'"[1]
[Hadis prenosi Ka'b ibn Malik radijallahu anhu]
[1] O pohodu na Tebuk i događajima koji su slijedili govori se nadugo u poglavlju Et-Tevbe, gdje se nalaze i ajeti koji su navedeni u hadisu. Po redoslijedu navođenja radi se o ajetima 117-119 i 94-96.
Hadis br. 133
"Vjernik je poput trske, koju vjetar čas savije, čas uspravi. A munafik je poput kedra koji uspravno stoji, dok ga vjetar u jedanmah ne iščupa."[1]
[Hadis prenosi Ka'b ibn Malik radijallahu anhu]
[1] Vjernika pogađaju nedaće i on se pod njima povija, ali se ubrzo uzdiže i oporavlja, dok im nevjernik prkosi sve dok ga one konačno ne slome.
Hadis br. 134
"Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem bi stajao i klanjao dok mu noge ne bi otekle, pa bi mu bilo rečeno, a on bi reci: 'Pa zar da ne budem zahvalan rob?!'"[1]
[Hadis prenosi Mugire radijallahu anhu]
[1] Druga predaja precizira da je Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem rečeno da nema potrebe da to čini, jer mu je Allah subhanehu ve te'ala oprostio i što je prethodilo i što slijedi, a on je dao gornji odgovor, koji znači: 'Ovo činim upravo iz zahvalnosti Allahu što mi je oprostio!'
Hadis br. 135
"Biće iskušenja i smutnji! Onaj ko u njima bude sjedio bolji je od onoga ko bude stajao, onaj ko bude stajao bolji je od onoga ko bude išao, onaj ko bude išao bolji je od onoga ko bude žurio. Ko ih bude tražio, naći će ga! Ko nađe sklonište ili pribježište, neka se u njega skloni!"
[Hadis prenosi Ebu Hurejre radijallahu anhu]
Hadis br. 136
"Sudnji dan neće doći sve dok čovjek ne bude prolazio pored nečijeg groba i govorio: 'Da sam na tvom mjestu!'"
[Hadis prenosi Ebu Hurejre radijallahu anhu]
Hadis br. 137
"Ukbe ibn Amr je rekao Huzejfi: 'Pričaj nam šta si čuo od Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem!' Čuo sam ga kako kaže: 'Dedždžal će, kada se pojavi, sa sobom imati vatru i vodu. Ono za što ljudi budu mislili da je vatra biće hladna voda, a ono za što ljudi budu mislili da je hladna voda biće vatra koja prži. Ko od vas to dočeka, neka stupi u ono za što misli da je vatra, jer je to pitka i hladna voda.'"
[Hadis prenosi Huzejfe radijallahu anhu]
Hadis br. 138
"Mejjita prati troje. Dvoje se vraća, a sa njim ostaje jedno. Prate ga porodica, imetak i njegova djela, pa se porodica i imetak vrate, a ostanu djela."
[Hadis prenosi Enes ibn Malik radijallahu anhu]
Hadis br. 139
"Htio Allah da iskuša trojicu Israelićana: gubavca, ćelavca i slijepca, pa im je poslao meleka. Došao je gubavcu i rekao: 'Šta ti je najmilije?' 'Lijepa boja (ten) i lijepa koža. Ljudima se gadim. On ga pomaza i nestade mu. Bî mu data lijepa boja i lijepa koža. 'Koji imetak ti je najmiliji?' 'Deve.' Bî mu dana noseća deva. 'Bila ti blagoslovljena!' Dođe ćelavcu i reče: 'Šta ti je najmilije?' 'Lijepa kosa i da mi ovo prođe. Ljudima se gadim. Pomaza ga i nestade. Bî mu data lijepa kosa. 'Koji imetak ti je najmiliji?' 'Goveda.' Dade mu steonu kravu i reče: 'Bila ti blagoslovljena!' Dođe slijepcu i reče: 'Šta ti je najmilije?' 'Da mi Allah vrati vid, kako bih vidio ljude. Pomaza ga, i Allah mu vrati vid. 'Koji imetak ti je najmiliji?' 'Bravi.' Dade mu sjanjenu ovcu. Donesoše na svijet mladunčad. Jedan je imao dolinu deva, drugi dolinu goveda, a treći dolinu brava. Potom dođe gubavcu u istom liku i obličju i reče: 'Siromašak sam kome je u putu ponestalo sredstava. Danas mi samo Allah može pomoći, pa onda ti. Molim te Onim koji ti je dao lijepu boju i lijepu kožu i imetak da mi daš devu da se ispomognem u putu.' 'Mnogo je obaveza' – reče on. 'Kao da te poznam? Nisi li bio gubav i gadio se ljudima i siromašan, pa ti je Allah dao?' 'Naslijedio sam od starih.' 'Ako si lagao, neka te Allah vrati u stanje u kojem si bio!' Dođe ćelavcu u svom liku i obličju, pa reče slično što i ovome, a on mu odgovori slično kao i ovaj, pa mu on reče: 'Ako si lagao, neka te Allah vrati u stanje u kojem si bio!' Dođe i slijepcu u svom liku i reče: 'Siromašni sam putnik, ponestalo mi je sredstava u putu. Samo mi danas Allah može pomoći, pa ti. Molim te Onim koji ti je vratio vid da mi daš ovcu da se ispomognem u putu.' 'Bio sam slijep, pa mi je Allah vratio vid, i siromašan, pa me obogatio. Uzmi šta hoćeš! Tako mi Allaha, neću te danas, Allaha radi, teretiti ma šta uzeo.' On mu reče: 'Zadrži svoj imetak, samo ste iskušavani. Allah je zadovoljan tobom, a rasrdio se na dvojicu tvojih drugova.'"
[Hadis prenosi Ebu Hurejre radijallahu anhu]
Hadis br. 140
"Vjernik neće biti ujeden iz jedne rupe dva puta."[1]
[Hadis prenosi Ebu Hurejre radijallahu anhu]
[1] Neće biti ujeden=neće dozvoliti da bude ujeden.
_________________________________________________________________
Ovim je zahvaljujući Allahu s.v.t. i uz Njegovu pomoć završena ova korisna knjiga.
Ovim je zahvaljujući Allahu s.v.t. i uz Njegovu pomoć završena ova korisna knjiga.
_________________________________________________________________
