Jezičko značenje: Tewba ja infinitiv prelaznog glagola tabe-jetubu. Kada se uz ovaj glagol upotrijebi prijedlog ''ala'', znači oprostiti, kada se upotrijebi prijedlog «ila», znači povratiti se od nečega, i kada se upotrijebi bez prijedloga, znači kajati se. U šerijatskoj terminologiji tewba je: napuštanje grijeha uz kajanje i povratak Allahu, dželle še'nuhu i traženje oprosta. Tewba je strogo naređena poslije svakog učinjenog grijeha. Ona je prvi stupanj onih koji hoće da poprave svoje stanje i onih koji Allahu, dželle še'nuhu, hoće da se vrate, početak puta pravovjernih, kapital onih koji će trijumfirati, prvi korak onih koji istinu traže, ključ za izvođenje na pravi put zalutalih, polazište odabranih i pribježište Allahu bliskih. Pokajanje je prva, srednja i poslednja stanica u životu čovjeka. Pobožan čovjek je od pokajanja nerazdvojan, ono ga prati sve do smrti.
Kur'an i Sunnet podstiču na tewbu: Ima ljudi koji su izgubili nadu u Allahov, dželle še'nuhu, oprost i Njegovu milost. Šejtan je njima obvladao tako da su zaboravili da je On Milostivi Samilosni, Milostiviji od rođene majke. Misle da za njihove grijehe nema oprosta i da su vrata tewbe za njih zatvorena i da na ta vrata nemaju pravo pokucati. Šejtan ih je toliko zaslijepio da su zaboravili da na ta vrata imaju pravo pokucati sve dok Sunce sa Zapada ne iziđe, i dok duša u grlu ne zahropti, tj. dok ne nastupi smrt. A Allah, dželle še'nuhu, u Kur'anu kaže: ''Reci'': ''O robovi moji koji ste se prema sebi ogriješili, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grijehe oprostiti, On, doista, mnogo prašta i Milostiv je. I povratite se Gospodaru svome i pokorite Mu se prije nego što vam kazna dođe, - poslije vam niko neće u pomoć priskočiti. I slijedite ono najljepše, ono što vam Gospodar vaš objavljuje, prije nego što vam iznenada kazna dođe, za čiji dolazak nećete znati.'' (Ez-Zumer, 53. – 55.) Pogledaj Allahove plemenitosti! Sve moguće grijehe oprašta. Ovaj plemeniti ajet je apel svim prestupcima i grešnicima, makar oni bili kafiri ili mušrici, da se pokaju zbog toga i vrate Allahu, dželle še'nuhu. Ovaj ajet je garant svima onima koji hoće da se pokaju da Allah sve grijehe oprašta, pa makar ih bilo kao morske pjene. Zar ima plemenitijeg i milostivijeg od Allaha, dželle še'nuhu, da oprašta čak i onome ko u Njega ne vjeruje i niječe Ga. Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ''Allah, dželle še'nuhu, preko noći pruža ruku da oprosti onome ko je činio grijeh u toku dana, a pruža je preko dana da oprosti onima koji su preko noći griješili. Tako će činiti sve dok Sunce sa Zapada ne izađe'' (Muslim).
Nasuprot njima su oni koji su obmanjeni Allahovom milošću te se zbog toga uopće ne kaju. Oni se previše oslanjaju na Allahovu milost i nadaju se da će im Allah sve oprostiti. Zaboravili su na Allahovu kaznu i strah od nje. Dozvolili su sebi da rade šta hoće. Svoju dušu liječe nadom u oprost. Nakon učinjena grijeha oni kažu: ''Ma Allah će oprostiti, Milostiv je On.'' Ovo je pogrešno razumijevanje Allahove, dželle še'nuhu, vjere i tumačenje Kur'ana bez znanja. Na taj način oni su sebi ohalalili ono što je Allah zabranio. Ispravan stav Strah od Allahove kazne i gubljenje nade u Njegov oprost, prekomjerno oslanjanje na Allahovu milost i nadanje u Njegov oprost i zaborav kazne možemo predstaviti primjerom ptice. Ptica kada leti, leti sa oba krila ravnomjerno. Kada bi joj jedno krilo bilo ranjeno ne bi mogla letjeti – pala bi na zemlju. Tako i čovjek treba da bude između straha i nade. Čim jedno prevagne, posrnut će i skrenuti sa pravog puta. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kome su svi grijesi oprošteni i Džennet-Firdeus obećan, je rekao: ''O ljudi, kajte se Allahu, jer tako mi Allaha, ja mu se svaki dan kajem preko sedamdeset puta'' (Buhari). Jesmo li to mi dostigli neki velik stepen u islamu i dobili garanciju od Allaha, dželle še'nuhu, da nam je oprostio, pa da se više ne moramo kajati? Neki su dostigli velike deredže i kažu da su sa njih spale sve obaveze, i da će oni u sred Dženneta biti. To sve zbog stepena kojeg su postigli, pa ni namaze ne obavljaju, pa i blud čine. Kad ga upitaš: ''Šta je to bolan?'', kaže: ''Ne pitaj, sa mene je skinuta odgovornost i obaveza.'' Jadniče jadni sa Poslanika , sallallahu alejhi we sellem, kojem je Džennet obećan, nije skinuta obaveza i odgovornost i kajao se dnevno 70 i više puta, a ti imaš deredže?! Kakve su to deredže? Uzvišenije i bolje od Poslanikovih?! Sam Poslanik ih nije mogao dostići, da mu bude sve oprošteno i da više ništa od obaveza ne mora obavljati. Takve deredže su šejtanske deredže. Šejtan je takve na tanak led naveo, a kad neko na tanak led bude naveden, šta će biti? Bolje bi bilo reći da su to deredže u Džehennemu. Što bi rekli, ima jedna hićaja: ''Išao tako jedan pobožnjak po tamnoj i kišovitoj noći. Prst pred okom se ne vidi. Kad odjednom, iznad njega neko svjetlo. Neko progovori: ''Ja sam tvoj Gospodar. Od danas ti je dozvoljeno sve što ti je bilo zabranjeno. Pobožnjak ko pobožnjak, mudar i pametan, pljune u pravcu svjetla i kaže silazi, o Iblisu, i bježi od mene. Kako si me poznao?- reče Iblis. Rekao si mi što Allah nije Poslaniku rekao, tj. da mi je dozvoljeno što mi je zabranjeno i da mi je sve oprošteno» - odgovori pobožnjak. Onda mu Iblis reče: «Ovako ja na dan po sedamnaest-osmaneest pobožnjaka zavedem.'' O ti koji si zaveden, pokaj se i vrati se vjeri Allahovoj i ostavi vjeru Iblisovu.
(Nastavit će se inšaallah)
Kur'an i Sunnet podstiču na tewbu: Ima ljudi koji su izgubili nadu u Allahov, dželle še'nuhu, oprost i Njegovu milost. Šejtan je njima obvladao tako da su zaboravili da je On Milostivi Samilosni, Milostiviji od rođene majke. Misle da za njihove grijehe nema oprosta i da su vrata tewbe za njih zatvorena i da na ta vrata nemaju pravo pokucati. Šejtan ih je toliko zaslijepio da su zaboravili da na ta vrata imaju pravo pokucati sve dok Sunce sa Zapada ne iziđe, i dok duša u grlu ne zahropti, tj. dok ne nastupi smrt. A Allah, dželle še'nuhu, u Kur'anu kaže: ''Reci'': ''O robovi moji koji ste se prema sebi ogriješili, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grijehe oprostiti, On, doista, mnogo prašta i Milostiv je. I povratite se Gospodaru svome i pokorite Mu se prije nego što vam kazna dođe, - poslije vam niko neće u pomoć priskočiti. I slijedite ono najljepše, ono što vam Gospodar vaš objavljuje, prije nego što vam iznenada kazna dođe, za čiji dolazak nećete znati.'' (Ez-Zumer, 53. – 55.) Pogledaj Allahove plemenitosti! Sve moguće grijehe oprašta. Ovaj plemeniti ajet je apel svim prestupcima i grešnicima, makar oni bili kafiri ili mušrici, da se pokaju zbog toga i vrate Allahu, dželle še'nuhu. Ovaj ajet je garant svima onima koji hoće da se pokaju da Allah sve grijehe oprašta, pa makar ih bilo kao morske pjene. Zar ima plemenitijeg i milostivijeg od Allaha, dželle še'nuhu, da oprašta čak i onome ko u Njega ne vjeruje i niječe Ga. Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ''Allah, dželle še'nuhu, preko noći pruža ruku da oprosti onome ko je činio grijeh u toku dana, a pruža je preko dana da oprosti onima koji su preko noći griješili. Tako će činiti sve dok Sunce sa Zapada ne izađe'' (Muslim).
Nasuprot njima su oni koji su obmanjeni Allahovom milošću te se zbog toga uopće ne kaju. Oni se previše oslanjaju na Allahovu milost i nadaju se da će im Allah sve oprostiti. Zaboravili su na Allahovu kaznu i strah od nje. Dozvolili su sebi da rade šta hoće. Svoju dušu liječe nadom u oprost. Nakon učinjena grijeha oni kažu: ''Ma Allah će oprostiti, Milostiv je On.'' Ovo je pogrešno razumijevanje Allahove, dželle še'nuhu, vjere i tumačenje Kur'ana bez znanja. Na taj način oni su sebi ohalalili ono što je Allah zabranio. Ispravan stav Strah od Allahove kazne i gubljenje nade u Njegov oprost, prekomjerno oslanjanje na Allahovu milost i nadanje u Njegov oprost i zaborav kazne možemo predstaviti primjerom ptice. Ptica kada leti, leti sa oba krila ravnomjerno. Kada bi joj jedno krilo bilo ranjeno ne bi mogla letjeti – pala bi na zemlju. Tako i čovjek treba da bude između straha i nade. Čim jedno prevagne, posrnut će i skrenuti sa pravog puta. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kome su svi grijesi oprošteni i Džennet-Firdeus obećan, je rekao: ''O ljudi, kajte se Allahu, jer tako mi Allaha, ja mu se svaki dan kajem preko sedamdeset puta'' (Buhari). Jesmo li to mi dostigli neki velik stepen u islamu i dobili garanciju od Allaha, dželle še'nuhu, da nam je oprostio, pa da se više ne moramo kajati? Neki su dostigli velike deredže i kažu da su sa njih spale sve obaveze, i da će oni u sred Dženneta biti. To sve zbog stepena kojeg su postigli, pa ni namaze ne obavljaju, pa i blud čine. Kad ga upitaš: ''Šta je to bolan?'', kaže: ''Ne pitaj, sa mene je skinuta odgovornost i obaveza.'' Jadniče jadni sa Poslanika , sallallahu alejhi we sellem, kojem je Džennet obećan, nije skinuta obaveza i odgovornost i kajao se dnevno 70 i više puta, a ti imaš deredže?! Kakve su to deredže? Uzvišenije i bolje od Poslanikovih?! Sam Poslanik ih nije mogao dostići, da mu bude sve oprošteno i da više ništa od obaveza ne mora obavljati. Takve deredže su šejtanske deredže. Šejtan je takve na tanak led naveo, a kad neko na tanak led bude naveden, šta će biti? Bolje bi bilo reći da su to deredže u Džehennemu. Što bi rekli, ima jedna hićaja: ''Išao tako jedan pobožnjak po tamnoj i kišovitoj noći. Prst pred okom se ne vidi. Kad odjednom, iznad njega neko svjetlo. Neko progovori: ''Ja sam tvoj Gospodar. Od danas ti je dozvoljeno sve što ti je bilo zabranjeno. Pobožnjak ko pobožnjak, mudar i pametan, pljune u pravcu svjetla i kaže silazi, o Iblisu, i bježi od mene. Kako si me poznao?- reče Iblis. Rekao si mi što Allah nije Poslaniku rekao, tj. da mi je dozvoljeno što mi je zabranjeno i da mi je sve oprošteno» - odgovori pobožnjak. Onda mu Iblis reče: «Ovako ja na dan po sedamnaest-osmaneest pobožnjaka zavedem.'' O ti koji si zaveden, pokaj se i vrati se vjeri Allahovoj i ostavi vjeru Iblisovu.
(Nastavit će se inšaallah)
Priredio: Imamović Esnaf
Islamski Univerzitet, Medina
Islamski Univerzitet, Medina
