Hutba od Muhameda al Šerifa
Ibn Abbas prenosi: Na dan Nehra( u hadžu dan bajrama) Resul savs se obratio ljudima: O ljudi, koji je danas dan? Kažu: Sveti. Pa je Poslanik savs zašutio. Zatim ih je upitao: Koji je ovo mjesec? Kažu: Sveti. Pa je ponovo zašutio. Pa ih je upitao: Kakva je ovo zemlja? Kažu: Sveta. Poslanik savs je ostao šuteći pa je onda objavio ljudima: Zaista su vaša krv i vaši imetci i vaša čast sveti jedan drugome kao što je svet ovaj dan u ovom svetom mjesecu u ovoj svetoj zemlji. Resul savs je ovo ponovio više puta a zatim je podigao glavu prema nebu i rekao: O Allah jesam li im dostavio?- Bukhari i Muslim.
Allah nam naređuje milost, ljubav, i opraštanje jedni drugima. I On je stavio ove kvalitete u Svom Poslaniku da bi mogli slijediti njegov savs primjer: Samo Allahovom milošću ti si blag prema njima; a da si osoran i grub, razbjegli bi se iz tvoje blizine. Zato im opraštaj i moli se da im bude oprošteno, i dogovaraj se sa njima. A kada se odlučiš onda se pouzdaj u Allaha jer Allah zaista voli one koji se uzdaju u Njega.(3;159).
Zaista su ashabi slijedili primjer Poslanika savs i kod Allaha , Gospodara nebesa i zemlje su opisani kao takvi: Muhamed je Allahov poslanik, a njegovi sljedbenici su strogi prema nevjernicima, a samilosni među sobom....(49;29).
Jedan od najvećih neprijatelja ljubavi i bratstva je ogovaranje: Arapska riječ geebah dolazi od riječi ga- ya- ba, što znači neviđeno. Kad musliman vidi brata ili sestru da čini grijeh, bez da ga/nju posavjetuje, već ode drugima kad ih taj brat/sestra ne vide i govori loše o njima u njihovom odsustvu. Ogovaranje je haram, jedan od velikih grijeha i traži da se učini tewba. Nema drugog stava po ovom pitanju u Islamu. Imam Kurtubi kaže: Idžma je da je ogovaranje veliki grijeh i da je fard za takvu osobu da učini tewbu. Muslim prenosi da je Poslanik savs rekao ashabima: Znate li šta je giba-ogovaranje? Kažu: Allah i Njegov poslanik znaju najbolje. Kaže: To je kad spominješ brata u njegovom odsustvu, a on to mrzi. Pa neko reče: A šta ako je to što se kaže istina? Kaže Resul savs: Ako je to što se kaže istina onda si ga ogovorio, a ako nije onda si ga potvorio.(Muslim).
Pogledajte samo ozbiljnost situacije i njen rezultat onoga koji trči za svojom braćom i sestrama muslimanima i koji pokušava da otkriva njihove greške: Resul savs kaže: O vi koji ste povjerovali samo svojim jezicima, još iman nije ušao u vaša srca! Ne ogovarajte muslimane. I ne tražite mahane jedni drugima, jer zaista onaj ko zalazi u privatne stvari muslimana, Allah će se dati u njegove. A kome se Allah dadne u privatne stvari, Allah će mu ih otkriti makar bile sakrivene ispod kuće. Hadis prenose Ahmed i Abu Davud.
Imam Malik kaže o svetom gradu Medini: Ja sam sreo u ovoj zemlji ljude koji nisu griješili. Ali su vrijeme provodili u traženju mahana drugima da su vremenom skupili sami mahana. I sreo sam u ovoj zemlji ljude koji su imali mahane. Ali su šutjeli kad se radilo o drugima pa su sa vremenom njihove mahane pale u zaborav.
Slušajte! Allah nas poziva: O vijernici, klonite se mnogi sumnjičenja, neka sumnjičenja su zaista grijeh. I ne uhodite jedni druge i ne ogovarajte jedni druge! Zar bi nekome od vas bilo drago da jede meso umrlog brata svoga, a vama je to odvratno zato se bojte Allaha, Allah zaista prima pokajanje i samilostan je.(49;12).
Šta nekog navodi da ogovara muslimana?
- Zadovoljavanje ljutnje
Ovo se čini ogovarnjem, tako da onaj koji se naljuti na nekoga, zadovoljava se time što ga ogovara. Lijek ovome je savjet Poslanika savs čovjeku koji mu je došao i pitao ga za savjet, pa mu je Poslanik savs rekao: Ne ljuti se!.
- Ogovaranjem želi dobiti nove ili zadržati prijatelje
Možda se boji da če izgubit prijatelje ili želi da stekne nove, pa počne da ogovara druge muslimane. Lijek su mu Poslanikove riječi: Ko god traži zadovoljstvo ljudi u nezadovoljstvu Allaha, Allah će ga ostaviti ljudima.(Tirmizi).
Izigravanje i ismijavanje drugih
Ovdje ulazi i ponižavanje. Ovakvima je dovoljan Allahov ajet: O vijernici, neka se muškarci jedni drugima ne rugaju, možda su oni bolji od njih....(49;11) Vrlo lako je moguće da Allah voli one kojima se drugi rugaju a mrzi one koji im se izrugivaju.
-Ljutnja radi Allaha
Sufjan ibn al Husajn priča: Sjedio sam sa Ijasom ibn Muawijom kad je neki čovjek naišao pored i ja sam rekao nešto loše o njemu. Ijas mi reče: Ne govori tako! Jesi li se borio protiv rimljana? Rekoh: Ne. Kaže: Jesi li se borio protiv turaka? Rekoh: Nisam. On mi reče: Rimljani i turci su spašeni od tebe a tvoja braća muslimani nisu. Sufjan reče: Od tada nisam nikog ogovarao.
- Imati previše vremena
Ovo može dovesti nekoga u ogovaranje, jer je lako da onaj koji je previše slobodan postane zauzet sa tuđim problemima. Da bi se ovo izbjeglo, treba provoditi vrijeme u pokornosti Allahu, ibadetu, traženju znanja i učenju drugih.
- Ne biti svijestan svojih grešaka
Ovakvi bi trebali da se pozabave sa sobom i svojim greškama, i nek se stide ogovarati druge kad i sami imaju mahana. Neko je rekao Rabiji ibn Khajtamu: Vidimo te da ne tražiš greške drugima. Kaže: Ja nisam zadovoljan sa sobom samim a kamoli da provodim moje vrijeme u traženju grešaka drugih.
Ukba ibn Amir kaže: Ja sam rekao: O Allahov Poslaniče! U čemu je spas? Kaže: Čuvaj svoj jezik. I nek ti je tvoja kuća dovoljna. I plači nad svojim grijesima.(Tirmizi).
Šejh Karni kaže u jednom svome dersu: Abu Bekr se zakačio sa jednim drugim ashabom oko nekog drveta. U tome, Abu Bekr je rekao nešto što je on poželio radije da nije rekao. On nije proklinjao, niti je napao nečiju čast, niti je isticao nečije greške, već je samo rekao nešto što je povrijedilo ovog drugog ashaba. Istovremeno, Abu Bekr mu je rekao: Reci i ti meni isto! Kaže ovaj ashab: Ne želim. Kaže Abu Bekr: Reci mi to isto ili ću se tužiti Allahovom Poslaniku. Ovaj ashab je to odbio i otišao je svojim putem. Abu Bekr je otišao Poslaniku savs, i ispričao mu šta se desilo. Resul savs je pozvao ovog ashaba, i upitao ga: Jel ti Abu Bekr rekao to i to? Kaže: Jeste. Kaže: Pa šta si mu odgovorio? Kaže: Ja mu nisam odgovorio. Kaže Resul savs: Dobro je da nisi, da ne bi povrijedio Abu Bekra. Radije reci: Allah ti oprostio o Abu Bekre! Ashab se okrenuo Abu Bekru i rekao mu: Allah ti oprostio Abu Bekre. Abu Bekr se okrenuo i zaplakao.
Kako mi možemo zaživiti ovu atmosferu milosti, ljubavi, bratstva u kojoj su živjeli ashabi? Poslanik savs nam pokazuje slijedeće načine:
Iman u Allaha i činjenje dobrih dijela. Na one koji vjeruju i čine dobra djela, Allah će spustiti ljubav.(Merjem, 96).
Širenje selama onima koje znaš i onima koje ne znaš. U Sahih Muslimu, od Abu Hurejre: Rasul savs je rekao: Nećete ući u Džennet dok ne vjerujete, a nećete vjerovati dok se ne volite. Pokazaću vam nešto što ako radite voljećete se; širite selam među vama.
A i u Buhariju i Muslimu, od Abdullaha ibn Amra: Čovjek je došao Poslaniku savs, i upitao ga: Koji Islam je najbolji: Kaže: Da nahraniš gladnog i poselamiš onoga koga znaš i ne znaš.
Davanje poklona. Dovoljne su riječi Poslanika savs: Dajite poklone, voljećete se.
Reći bratu ili sestri da ih voliš radi Allaha. U današnje virjeme ljudi se vole zbog odjeće, pa onda kupuju još skuplju. Drugi se vole jer voze skupa kola, pa kupuju još novija. Ali koliko ih se voli radi Allaha i kakave bi posljedice to imalo? Resul savs nam pokazuje u svom primjeru kad je rekao Muazu: O Muaz! Volim te radi Allaha!
Allahu Akbar! Zamislite da je Resul savs rekao ovo nekome od nas! Pa mu je Muaz odgovorio: Neka te zavoli Onaj u čije ime me voliš!
Završno, ako se sjetiš makar jedne stvari danas nek ti to budu riječi Poslanika savs. Uzmi ih kao svoje pravilo dok te ne odvedu u Džennet. A kaže Resul savs: Nek onaj koji vjeruje u Allaha i Sudnji dan govori samo dobro ili neka šuti!
2002 Kulturni Centar Skandinavija
___________________________________________________
