ponedjeljak, 2. travnja 2012.

PRIČA O UČENJAKU I TIRANINU


Istinska ulema koja je spoznala Allaha, dž.š.,su kroz bogatu islamsku prošlost bili i ostali sretni i poštovani ljudi. Dragi brate, sestro, pročitaj ovu poučnu priču o jednom takvom alimu, on je Ebul-Hasan el-Zahid :

Ahmed ibn Tolon je bio upravitelj Egipta i jedan od najgorih nasilnika koji je usmrtio više od 18.000 ljudi najgorom smrću, ne dajući im ni hrane, ni vode.

Ebul Hasan, slijedeći riječi Muhammeda, sallallahu `alejhi we sellem, koji je rekao : "Najbolji džihad je reći istinu pred nepravednim vladarom ", otišao tom zalimu i rekao mu: 

" Ti nepravedno postupaš sa svojim narodom ", upozorivši ga na Božiju kaznu.

Ibn Tolon se toliko rasrdio, da je naredio da se dovede izgladnjeli lav i pusti na Ebul Hasana !

Kakva strašna naredba ! Ali, srce Ebul Hasana, puno imana i pouzdanja u Allaha dž.š. je učinilo njegovo držanje izvanrednim.

Kad su pustili lava, počeo je režati, zatim se približio i stao, dok je Ebul Hasan nepomično sjedio, ne obraćajuci pažnju na njega.

Ljudi su gledali taj prizor sa suzama i strahom za ovog pobožnog alima.

Gladni lav ispred njega !! To je, zaista, nepravedna borba ! Ali, šta se desilo ?

Lav je došao i stao, režeći. Zatim je ušutio i oborene glave prišao Ebul Hasanu. Ponjušio ga je, a zatim se udaljio od njega, ne učinivši mu ništa nažao. Ljudi su bili začuđeni tim prizorom, a onda su počeli uzvikivati tekbire izgovarajući Allahu Ekber !!
 
Ali, šta je još čudnije od ovoga ?

Tiranin Ibn Tolon je pozvao Ebul Hasana i upitao ga :

O čemu si razmišljao, dok je lav bio kod tebe, pa se nisi nimalo prestrašio, niti si obraćao pažnju na njega ?

Odgovorio je, Allah mu se smilovao:

Pitao sam se, ako me dohvati pljuvačka lava, da li je ona čistoća ili nedžes (nečistoća) ?

Ibn Tolon je pitao: - Zar se nisi uplašio lava ?

- Ne - odgovorio je - jer mi je Allah dovoljan.

To je istinska sreća koju donosi iman i korisno znanje, to je zadovoljstvo kojeg traže svi ljudi. 

Ovakav čvrst stav Ebul Hasana podsjeća na stav slavnog ashaba Habibn ibn Udaja, radijallahu `anhu, pa prisjetimo se i tog događaja:

Kad su mušrici zarobili Habibn ibn Udaja, radijallahu `anhu, prije nego što će ga pogubiti, upitali su ga:


" Imaš li neku želju prije smrti ? "

Zatražio je od njih da ga puste da klanja dva rekata, što su mu i dozvolili (on je bio prvi koji je uveo klanjanje dva rekata prije smrti). Nakon što je obavio namaz, rekao je:

"Tako mi Allaha, da se ne bojim da ćete reći da se bojim pogubljenja, produžio bih namaz."

Pošto su ga podigli da bi ga razapeli, pitali su ga:

" Da li bi volio da si sada sa svojom porodicom, a da je Muhammed na tvom mjestu ? "

Odgovorio je:

" Tako mi Allaha, ne bi volio da Muhammeda ubode ni trn, dok je među svojima, a ja ovdje !

Pogledaj brate, šta znači snaga istinskog vjerovanja i čvrstina mu'mina !

Onda je Habib, radijallahu `anhu, rekao:

- Allahu, pobroji ih, uništi ih, i ne ostavi nijednog od njih ! 


                               Pred smrt je izgovorio slijedeće stihove:
 
                             
                              Ne brinem se, ako umrem kao musliman,

                                        na koji ću način biti ubijen.

                                      Neću se pokoriti neprijatelju,

                               niti ću strahovati, jer Allahu se vraćam.

                                Sve je to Allahova volja i ako On hoće, 

                               blagosloviće i moje raskomadano tijelo.


Hrabrost i junaštvo ! Snaga čvrstog vjerovanja ! Postojanost imana ! Klanja namaz sa sigurnošću, odgovara im sa sigurnošću, proklinje ih sa sigurnošću i izgovara ove stihove sa sigurnošću, pa to je suština sreće za onoga ko je traži !
 



Dr. Nasir ibn Sulejman el-Omer