● Islam, sa svojim savršenim propisima, štiti pravo svakog pojedinca. Jedna od glavnih zadaća islamskog šerijata jeste, upravo, pružanje adekvatne zaštite u tom pogledu. S obzirom da mito I korupcija, uglavnom, podrazumijevaju uzurpaciju nečijeg prava, islam je najstrožije zabranio takav vid aktivnosti. Ibn Kudame kaže: ” Mito u vlasti je zabranjeno i tu nema razilaženja. Uzvišeni Allah kaže: ”...oni koji jedu nedozvoljeno...” El-Hasan i Seid ibn Džubejr tumače da je to mito. Kada sudija primi mito to može dostići stupanj kufra (nevjerstva).” (Vidi: Ibn Kudame, El-Mugni, 14/59). Ovakav stav prema mitu Ibn Kudame i ostala islamska ulema zauzela je na osnovu prethodnog ajeta, zatim na osnovu ajeta u kojima se zabranjuje uzimanje tuđih imetaka nepravedno (II:188, IV:29,161, IX:34), zatim na osnovu hadisa koji je prenesen u sunenima I Musnedu imama Ahmeda. U tom hadisu Poslanik s.a.v.s je prokleo onoga ko daje mito i onoga ko mito uzima. (Vidi: Tirmizi: Sunen et-Tirmizi, 3/1336, 1337, Ebu Davud, Sunen, 3/3580, Ibn Madždže, Sunen, 2/2313, Ahmed ibn Hanbel, Musned, 2/388, 2/164.) U Musnedu imama Ahmeda još se spominje i posrednik među njima. (Ahmed ibn Hanbel, Musned, 5/279)