Autor: Šejh Muhammed Salih el – Munedždžid
Vrlo stare osobe koje nemaju snage da poste, i koje su sve slabije svaki dan kako im se smrt bliži, nisu dužni da poste, i to im je dozvoljeno dokle god im je post poteškoća. Ibn Abbas bi običavao reći u vezi ajeta:
’ Onima koji ga jedva podnose, otkup je da jednog siromaha nahrane’.(2;184).
Kaže: ’Ovaj ajet nije dokinut i odnosi se na starca i staricu koji ne mogu postiti, pa nek takvi hrane siromaha za svaki dan’. (Al-Bukhaari, Kitaab al-Tafseer, Baab Ayaaman Ma'doodaat).
Oni koji su postali senilni, zaboravni, ne trebaju ni postiti niti činiti šta u vezi toga, niti im je porodica dužna činiti šta u vezi njih, jer oni se ne računaju više kao odgovorni.
Ako su čistog uma ponekad, a ponekad ne, nek poste kad su u redu, a nek ne poste kad neznaju za sebe. (Majaalis Shahr Ramadaan by Ibn 'Uthyameen, p. 28).
Ukoliko postoji očit razlog da neko ne posti, kao na primjer starost, bolest, nema mu grijeha ako jede i pije javno, ali ako je uzrok skriven, kao mens, onda je bolje da jede i pije skriven od ostalih, da bi se izbjegle nepotrebne zamjerke.
