srijeda, 26. lipnja 2013.

Allahove blagodati - Ibn Qajjim El-Dževzi

Za roba nema ništa pogubnije od omalovažavanja i obezvređivanja Allahovih blagodati, jer tada rob blagodati neće smatrati darom, neće smatrati darom, neće se zbog njih Allahu zahvaljivati, niti će im se radovati. Naprotiv, rob će ih prezirati, tražiti mahane, smatrati ih nesrećom i teretom, a te blagodati su, zapravo, Allahovi najveći darovi robu.

Većina se ljudi neprijateljski odnosi prema Allahovim blagodatima. Oni zbog svoga neznanja i ne primjećuju da im je Allah Uzvišeni otvorio vrata Svojih blagodati. Oni se, zbog svega neznanja i čineći nasilje, trude da odbace, vrate i ne prihvate te blagodati. Koliko je samo blagodati pred nekim od njih bilo otvoreno da ih uzme, a on se, poričući Allahove darove, trudio odbiti ih ?! I koliko je samo blagodati nekom od njih bilo podareno, a on se, zbog svoga neznanja čineći nasilje, borio da ih odagna od sebe i uništi.

Uzvišeni je rekao: “To je zato što Allah neće lišiti blagostanja narod kome ga je podario – sve dok se on sam ne promijeni, a Allah sve čuje i sve zna!” (Prevod značenja, El-Enfal, 53) Niko ne pokazuje veće neprijateljstvo prema blagodatima od čovjeka, tako da čovjek, zajedno sa svojim neprijateljem, čini nasilje samo sebi. Šejtan, najveći čovjekov neprijatelj, baca užarak na Allahove blagodati, a čovjek onda puše u njega i vatru raspiruje. Sam čovjek dopušta da šejtan baci užarak na blagodati, a zatim mu pomaže da se vatra razjari i rasplamsa. No, kad se vatra razbukta, čovjek priziva u pomoć, a na kraju kori sudbinu.

“Nepromišljen potez prilike ubija,
Kad šansa prođe kori se sudbina!”
_________________________________________________________________________________