Ebu Malik el Haris el Ešari, pripovijeda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Čistoća (tjelesna i moralna) polovica je imana, zahvala Allahu (el hamdu li llahi) puni vjerniku mjerilo njegovih dobrih djela, veličanje Allaha (subhanellahi) puni sve između nebesa i Zemlje, namaz je nur (svjetlost), sadaka je dokaz (vjere), sabur je sjaj, a Kur′an je dokaz za tebe, ili protiv tebe. Svaki čovjek, kada osvane, svoju dušu prodaje, pa je otkupi od (kazne), ili je upropasti.“
(Muslim)
Ebu Se′id el Hudri, radijallahu anhu, prenosi da je jedna grupa ensarija, tražila od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, milostinju, pa im ju je dao, zatim su ponovo tražili, a on im je opet dao šta su tražili, dok im nije podijelio sve što je imao, a zatim im je rekao: „Sve što budem imao od dobra, ja ću vam podijeliti, i ništa od vas neću sakriti, ali ko traži i želi čednost, Allah će mu je podariti; a ko traži i želi neovisnost, Allah će ga učiniti neovisnim (bogatim). Ko god se puno suzdržava i trpi, Allah će mu pomoći da bude strpljiv; nije nikome dat bolji i značajniji dar od sabura.“
(Muttefekun alejhi)
Suhejb bin Sinan, radijallahu anhu, pripovijeda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Čudan li je primjer vjernika! U svakoj situaciji on dobiva, a takvo stanje nije ni s kim drugim nego samo sa vjernikom: ako ga zadesi kakva radost, on zahvaljuje Allahu, džellešanuhu, što mu donosi korist. Ako ga, pak, pogodi kakvo zlo i šteta, on se strpi i postojano se drži, pa mu i to donosi nagradu od Allaha džellešanuhu.“
(Muslim)
Enes, radijallahu anhu, pripovijeda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, počeo osjećati veoma jake bolove, te je hazreti Fatima, primjetivši to na njemu povikala: „O muko očeva!“ Alejhisselam joj tada reče: „Tvoj otac poslije ove današnje muke više nikada neće imati nikakve muke.“ A kada je Alejhisselam preselio na Ahiret, hazreti Fatima reče: „O moj oče, koji se odazva pozivu Gospodara svoga, o oče moj, neka ti u Džennetu El Firdevs bude boravište, o oče moj, vijest o tvojoj smrti Džibrilu prenosimo.“ A kada je pokopan Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ona je upitala ashabe: „Zar ste mogli sebi dopustiti da na Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pospete prašinu?“
(Buhari)
Usame, sin Zejdov, kojeg je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kao i njegovog oca, izuzetno volio, pripovijeda: „Kćer Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, poručila je Alejhisselamu da joj je dijete na umoru, te da dođe kod nje. Alejhisselam ju je poselamio i poručio: ′Zaista Allahu pripada sve što uzme i sve što podari, i kod Njega je svakoj stvari rok određen, pa neka se strpi imajući na umu da će i za to biti nagrađena.′ Zatim je ponovo poslala po njega, zaklinjući ga da dođe. Tada je Alejhisselam pošao, a s njim su krenuli Se′ad ibn Ubade, Mu′az ibn Džebel, Ubejj ibn Ka′b, Zejd ibn Sabit i još nekoliko ashaba, radijallahu anhum. Dali su dijete Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, koji ga uze u naručje dok mu je duša hroptala i Poslanik sallallahu alejhi ve sellem zaplaka kada ga je ugledao u takvom stanju. Se′ad ibn′ Ubade mu na to reče: „Šta je to, o Allahov Poslaniče?“„Ovo je rahmet (samilost) koju je Allah džellešanuhu usadio u srca robova Svojih.“
(Muttefekun alejhi)
Enes, radijallahu anhu, pripovijeda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naišao pored jedne žene koja plakaše nad nečijim mezarom, pa joj je rekao: „Boj se Allaha i strpi se!“ Na to mu ona odgovori: „Idi od mene, ti nisi pogođen mojom nesrećom.“ Ona nije prepoznala Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te je, kada su joj rekli da je to bio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, otišla do vrata njegove kuće i, ne zatekavši nikoga od njegovih vratara, rekla mu, izvinjavajući se: „Nisam te prepoznala.“ „Prvi sabur je onaj pri prvom udarcu (jer se tada najteže strpiti)“, odgovori on.
(Muttefekun alejhi)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Allah džellešanuhu veli: ′Nema druge nagrade za Mog roba mu'mina kojem Ja usmrtim njegovu voljenu osobu na ovom svijetu (njegovo dijete), pa se on – nadajući se nagradi- strpi na tom gubitku, osim Dženneta′“
(Buhari)
Aiša, radijallahu anha, pripovijeda da je upitala Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, za kugu (koleru), pa joj je on odgovorio da je to Allahova kazna koju On šalje na koga hoće, a da ju je učinio rahmetom za mu'mine. Koji god se Allahov rob zadesi u mjestu u kojem se pojavila kolera, te se strpi, nadajući se nagradi od Allaha džellešanuhu i ostane u njemu, vjerujući da ga neće zadesiti, nego ono što mu je Allah džellešanuhu već odredio (a s tim on svakako mora biti zadovoljan) imat će nagradu šehida (onoga koji je poginuo boreći se na Allahovom putu).
(Buhari)
Enes, radijallahu anhu, prenosi od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je Allah džellešanuhu rekao: „Ukoliko Ja nekog od svojih robova iskušam oduzimanjem njegovog vida, pa se strpi ( i ne kaže radi toga ništa loše), to ću mu nadoknaditi Džennetom.“
(Buhari)
Abdullah ibn Mesud, radijallahu anhu pripovijeda: „Kao da sada gledam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako priča o jednom od Allahovih poslanika, salavatullahi alejhim, kako ga je njegov narod toliko pretukao da mu je potekla krv niz lice, a on je, brišući krv sa sebe, samo rekao: „Allahu dragi, Ti oprosti narodu mom, jer oni zaista ne znaju.“
(Muttefekun alejhi)
Ebu Seid i Ebu Hurejre, radijallahu anhum, prenose da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Muslimana ne pogodi nikakva nedaća ili bolest, niti tuga ili žalost, niti bilo kakva nezgoda, čak ni obični ubod trna, a da mu zbog toga Allah džellešanuhu ne oprosti dio njegovih grijeha.“
(Muttefekun alejhi)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Kome Allah džellešanuhu želi dobro, stavi ga na kušnju.“
(Buhari)
Enes, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Neka niko od vas nipošto ne zaželi smrt zbog nevolje koja ga je pogodila, a ako već mora, onda neka kaže: „Allahu moj, održi me na životu dokle god mi je život hairniji, a usmrti me kada mi smrt bude bolja od života.“
(Muttefekun alejhi)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Nije junašto u hrvanju (dvobojima), nego je junak onaj koji se strpi pri svojoj srdžbi.“
(Muttefekun alejhi)
Muaz ibn Enes, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko savlada svoju srdžbu, i onda kada bude u stanju da je ispolji, Allah džellešanuhu će ga pozvati na kijametskom danu pred cijelim svijetom da sebi izabere koju god hoće od džennetskih hurija.“
(Ebu Davud i Tirmizi, hasen)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, priča da je jedan čovjek došao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: „Posavjetuj me, preporuči mi nešto!“ Na to mu on reče: „Nemoj se srditi.“ Čovjek nekoliko puta ponovi isto pitanje, i svaki put mu je Alejhisselam odgovorio: „Nemoj se srditi.“
(Buhari)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Mu'mina i mu'minku ne prestaju pogađati razne nedaće iskušenja u njima samima, ili njihovoj djeci i imetku, sve dok im se ne izbrišu svi njihovi grijesi, tako da se susretnu sa Allahom džellešanuhu bez ijednog grijeha.“
(Tirmizi, hasen, sahih)
(Muslim)
Ebu Se′id el Hudri, radijallahu anhu, prenosi da je jedna grupa ensarija, tražila od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, milostinju, pa im ju je dao, zatim su ponovo tražili, a on im je opet dao šta su tražili, dok im nije podijelio sve što je imao, a zatim im je rekao: „Sve što budem imao od dobra, ja ću vam podijeliti, i ništa od vas neću sakriti, ali ko traži i želi čednost, Allah će mu je podariti; a ko traži i želi neovisnost, Allah će ga učiniti neovisnim (bogatim). Ko god se puno suzdržava i trpi, Allah će mu pomoći da bude strpljiv; nije nikome dat bolji i značajniji dar od sabura.“
(Muttefekun alejhi)
Suhejb bin Sinan, radijallahu anhu, pripovijeda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Čudan li je primjer vjernika! U svakoj situaciji on dobiva, a takvo stanje nije ni s kim drugim nego samo sa vjernikom: ako ga zadesi kakva radost, on zahvaljuje Allahu, džellešanuhu, što mu donosi korist. Ako ga, pak, pogodi kakvo zlo i šteta, on se strpi i postojano se drži, pa mu i to donosi nagradu od Allaha džellešanuhu.“
(Muslim)
Enes, radijallahu anhu, pripovijeda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, počeo osjećati veoma jake bolove, te je hazreti Fatima, primjetivši to na njemu povikala: „O muko očeva!“ Alejhisselam joj tada reče: „Tvoj otac poslije ove današnje muke više nikada neće imati nikakve muke.“ A kada je Alejhisselam preselio na Ahiret, hazreti Fatima reče: „O moj oče, koji se odazva pozivu Gospodara svoga, o oče moj, neka ti u Džennetu El Firdevs bude boravište, o oče moj, vijest o tvojoj smrti Džibrilu prenosimo.“ A kada je pokopan Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ona je upitala ashabe: „Zar ste mogli sebi dopustiti da na Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pospete prašinu?“
(Buhari)
Usame, sin Zejdov, kojeg je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kao i njegovog oca, izuzetno volio, pripovijeda: „Kćer Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, poručila je Alejhisselamu da joj je dijete na umoru, te da dođe kod nje. Alejhisselam ju je poselamio i poručio: ′Zaista Allahu pripada sve što uzme i sve što podari, i kod Njega je svakoj stvari rok određen, pa neka se strpi imajući na umu da će i za to biti nagrađena.′ Zatim je ponovo poslala po njega, zaklinjući ga da dođe. Tada je Alejhisselam pošao, a s njim su krenuli Se′ad ibn Ubade, Mu′az ibn Džebel, Ubejj ibn Ka′b, Zejd ibn Sabit i još nekoliko ashaba, radijallahu anhum. Dali su dijete Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, koji ga uze u naručje dok mu je duša hroptala i Poslanik sallallahu alejhi ve sellem zaplaka kada ga je ugledao u takvom stanju. Se′ad ibn′ Ubade mu na to reče: „Šta je to, o Allahov Poslaniče?“„Ovo je rahmet (samilost) koju je Allah džellešanuhu usadio u srca robova Svojih.“
(Muttefekun alejhi)
Enes, radijallahu anhu, pripovijeda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naišao pored jedne žene koja plakaše nad nečijim mezarom, pa joj je rekao: „Boj se Allaha i strpi se!“ Na to mu ona odgovori: „Idi od mene, ti nisi pogođen mojom nesrećom.“ Ona nije prepoznala Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te je, kada su joj rekli da je to bio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, otišla do vrata njegove kuće i, ne zatekavši nikoga od njegovih vratara, rekla mu, izvinjavajući se: „Nisam te prepoznala.“ „Prvi sabur je onaj pri prvom udarcu (jer se tada najteže strpiti)“, odgovori on.
(Muttefekun alejhi)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Allah džellešanuhu veli: ′Nema druge nagrade za Mog roba mu'mina kojem Ja usmrtim njegovu voljenu osobu na ovom svijetu (njegovo dijete), pa se on – nadajući se nagradi- strpi na tom gubitku, osim Dženneta′“
(Buhari)
Aiša, radijallahu anha, pripovijeda da je upitala Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, za kugu (koleru), pa joj je on odgovorio da je to Allahova kazna koju On šalje na koga hoće, a da ju je učinio rahmetom za mu'mine. Koji god se Allahov rob zadesi u mjestu u kojem se pojavila kolera, te se strpi, nadajući se nagradi od Allaha džellešanuhu i ostane u njemu, vjerujući da ga neće zadesiti, nego ono što mu je Allah džellešanuhu već odredio (a s tim on svakako mora biti zadovoljan) imat će nagradu šehida (onoga koji je poginuo boreći se na Allahovom putu).
(Buhari)
Enes, radijallahu anhu, prenosi od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je Allah džellešanuhu rekao: „Ukoliko Ja nekog od svojih robova iskušam oduzimanjem njegovog vida, pa se strpi ( i ne kaže radi toga ništa loše), to ću mu nadoknaditi Džennetom.“
(Buhari)
Abdullah ibn Mesud, radijallahu anhu pripovijeda: „Kao da sada gledam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako priča o jednom od Allahovih poslanika, salavatullahi alejhim, kako ga je njegov narod toliko pretukao da mu je potekla krv niz lice, a on je, brišući krv sa sebe, samo rekao: „Allahu dragi, Ti oprosti narodu mom, jer oni zaista ne znaju.“
(Muttefekun alejhi)
Ebu Seid i Ebu Hurejre, radijallahu anhum, prenose da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Muslimana ne pogodi nikakva nedaća ili bolest, niti tuga ili žalost, niti bilo kakva nezgoda, čak ni obični ubod trna, a da mu zbog toga Allah džellešanuhu ne oprosti dio njegovih grijeha.“
(Muttefekun alejhi)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Kome Allah džellešanuhu želi dobro, stavi ga na kušnju.“
(Buhari)
Enes, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Neka niko od vas nipošto ne zaželi smrt zbog nevolje koja ga je pogodila, a ako već mora, onda neka kaže: „Allahu moj, održi me na životu dokle god mi je život hairniji, a usmrti me kada mi smrt bude bolja od života.“
(Muttefekun alejhi)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Nije junašto u hrvanju (dvobojima), nego je junak onaj koji se strpi pri svojoj srdžbi.“
(Muttefekun alejhi)
Muaz ibn Enes, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko savlada svoju srdžbu, i onda kada bude u stanju da je ispolji, Allah džellešanuhu će ga pozvati na kijametskom danu pred cijelim svijetom da sebi izabere koju god hoće od džennetskih hurija.“
(Ebu Davud i Tirmizi, hasen)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, priča da je jedan čovjek došao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: „Posavjetuj me, preporuči mi nešto!“ Na to mu on reče: „Nemoj se srditi.“ Čovjek nekoliko puta ponovi isto pitanje, i svaki put mu je Alejhisselam odgovorio: „Nemoj se srditi.“
(Buhari)
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Mu'mina i mu'minku ne prestaju pogađati razne nedaće iskušenja u njima samima, ili njihovoj djeci i imetku, sve dok im se ne izbrišu svi njihovi grijesi, tako da se susretnu sa Allahom džellešanuhu bez ijednog grijeha.“
(Tirmizi, hasen, sahih)
